Da li znate razliku između virusa i bakterija i na koji način utiču na organizam?

by Dijana Škorić | 16.04.2024

Postoji nekoliko razlika između njih virusa i baktrija. Otkrijete kako ovi mikroorganizmi utiču na organizam, zašto su štetni i na koje načine mogu da se leče.

I virusi i bakterije su mikroorganizmi koji mogu izazvati infekcije i oštećenja našeg tela. Iako je ponekad teško razlikovati šta zaista uzrokuje neke infekcije zbog njihovih sličnosti, u stvarnosti su oba mikroorganizma veoma različita.

Sadržaj članka

1 Razlike između virusa i bakterija

Razlike između virusa i bakterija

Jedna od glavnih razlika između virusa i bakterija je u tome što su virusi štetniji po zdravlje i uvek izazivaju bolesti. Sa bakterijama to baš i nije slučaj. Postoji mnogo bakterija koje su deo našeg tela. To je slučaj, na primer, sa bakterijama koje održavaju pH digestivnog sistema (crevna flora). Međutim, nije sve crno ili belo jer neke patogene bakterije stvaraju bolesti.

Članak se nastavlja posle reklama

Strukturne razlike između virusa i bakterija

Dok se bakterije smatraju nezavisnim mikroorganizmima, zbog njihove složenosti i sposobnosti da se same razmnožavaju i prežive, to nije slučaj sa virusima. Nije sasvim jasno da li će virus izvan složenije ćelije preživeti.

Virusima nedostaju „organi“ neophodni za njihov metabolizam. Takođe im je potrebna ćelija da bi funkcionisala kao domaćin da bi se reprodukovala. Stoga, oni nisu funkcionalni na individualnom nivou i uvek će im trebati napredniji organizam da bi preživeli.

Članak se nastavlja posle reklama

Takođe se razlikuju po veličini. Bakterije su skoro 100 puta veće od virusa. To znači da se mogu videti pomoću optičkog mikroskopa. Da bi se vizuelizovao virus, moraće da se koristi elektronski mikroskop.

Ovu razliku u veličini daje i složenost. Bakterija se formira od bakterijskog zida i citoplazme sa svim svojim organelama unutra. Virus se sastoji samo od svog genetskog materijala i proteinskog omotača.

Kako utiču na nas?

Bez obzira na bakterije koje su već deo našeg tela, oba mikroorganizma mogu ući u njega. Oni to rade kroz usta, nos, rane na koži, ujede određenih insekata, između ostalog.

Kada uđe u telo, naš imuni sistem može delovati efikasno tako da nema posledica ili može doći do infekcija ili bolesti. Virus oštećujućuje ili ubija ćelije u koje ulazi da bi se razmnožavao.

Članak se nastavlja posle reklama

Bakterije, sa svoje strane, to čine tako što troše resurse ćelija našeg tela ili proizvode toksične supstance. Ove supstance su poznate kao toksini. Dok su infekcije uzrokovane virusima obično sistemske, one uzrokovane bakterijama skoro uvek počinju lokalno.

Patologija i simptomi koje proizvode zavisiće od vrste virusa ili bakterije, imunološkog statusa i opštih karakteristika osobe koju zaraze.

I virusi i bakterije mogu izazvati zdravstvene komplikacije. Zbog toga moramo biti pažljivi na sve znake infekcije.

Kako se leče ove vrste mikroorganizama?

Naravno, naš imuni sistem će biti zadužen za borbu protiv infekcija uzrokovanih virusima i bakterijama. Što bolje deluje, to će se invazija brže i efikasnije kontrolisati. Osim toga, imamo određenu „spoljnu“ pomoć.

Članak se nastavlja posle reklama

Protiv bakterija postoje antibiotici, lekovi koji deluju protiv ćelijskog zida bakterija i protiv njihovog mehanizma reprodukcije. Svaka vrsta bakterija će biti osetljiva na određene antibiotike. Pošto virusi nemaju zid ili sopstvene mehanizme za reprodukciju, antibiotici neće biti efikasni protiv njih.

Pored antibiotika, postoje i vakcine. Vakcine mogu delovati protiv virusa i bakterija. Zasnovani su na mrtvim mikroorganizmima ili fragmenti neaktivnih mikroorganizama. Ovo će učiniti da naš imuni sistem bude upozoren i deluje brže protiv infekcije specifičnim patogenom za koji je vakcinisan.

Pošto virusi mnogo brže i lakše mutiraju da bi se prilagodili organizmu koji žele da kolonizuju, teško je razviti vakcinu koja je trajna i efikasna protiv njih. Primer za to je grip; Svake godine se pravi nova vakcina protiv gripa.

Konačno, za viruse postoje takozvani antivirusni lekovi. Deluju na sličan način kao i antibiotici, ali deluju na različite delove virusa.

Iako klinički obe vrste mikroorganizama mogu biti slične i proizvoditi slične simptome, postoje mnoge razlike. Kao i uvek, ako postoji bilo kakva sumnja ili simptom zaraze, biće neophodno otići kod specijaliste koji će pravilno postaviti dijagnozu i predložiti tretman na osnovu onoga što smatraju.

Yuri_Arcurs / gettyimages.com

Tagovi: