Da li znate šta je sindrom prekomernog rasta bakterija? Evo kako ćete „izduvati“ stomak

by Dijana Škorić | 27.06.2024

Sindrom prekomernog rasta bakterija nije retka pojava i trebalo bi obratiti pažnju na siptome. Zdrava miksoflora crevnog trakta je važna za sveukupno zdravlje organizma.

Danas se mnogi žale na stalnu nadutost stomaka. Izgleda da je počela pandemija sindroma prekomernog rasta bakterija… Dakle, bakterije se aktivno razmnožavaju, stvarajući veliku količinu gasova… Evo šta o tome kaže Olga Jevdokimova, gastroenterolog i nutricionista.

Sadržaj članka

1 Šta je sindrom prekomernog rasta bakterija?

Šta je sindrom prekomernog rasta bakterija?

Sindrom prekomernog rasta bakterija (SIBO – Small Intestinal Bacterial Overgrowth) je stanje koje se javlja kada se broj bakterija u tankom crevu nenormalno poveća. Normalno, u tankom crevu ima relativno malo bakterija u poređenju sa debelim crevom, ali kod SIBO-a dolazi do prekomernog rasta bakterija u tankom crevu, što može izazvati različite simptome i zdravstvene probleme.

Šta uzrokuje sindrom prekomernog rasta bakterija?

Kako je poznato, mikroflora naseljava uglavnom debelo crevo. Sindrom prekomernog rasta bakterija jeste bolest prilikom koje korisne (i ne samo te) bakterije naseljavaju tanko crevo, zbog čega dolazi do funkcionalnih poremećaja. Najčešće se ova bolest razvija u pozadini drugih problema s digestivnim traktom:

Članak se nastavlja posle reklama

Smanjena kiselost želudačnog soka
Zastoj žuči
Zatvor
Višak prostih ugljenih hidrata u ishrani
Anatomske karakteristike (divertikulum tj. proširenje crevne sluzokože, striktura tj. suženje, slepe petlje, fistule tankog creva)
Poremećaji rada ileocekalnog zaliska (sfinkter između debelog i tankog creva).

Simptomi prekomernog rasta bakterija u crevima:

Nadutost i „zavijanje“ u stomaku (naročito u ležećem položaju)
Učestala retka stolica (ponekad i zatvor)
Mučnina, poremećaj apetita
Gasovi i nadutost nakon jela
Intolerancija na fermentisane proizvode (na primer, kiseli kupus)
Poboljšanje rada digestivnog trakta posle uzimanja antibiotika
Pogoršanje rada digestivnog trakta posle uzimanja probiotika.

Kako se lečiti?

Pristupi lečenju povezani su s uzrocima izazvanim sindromom prekomernog rasta bakterija. Ni antibiotici koji se inače koriste ni fitoseptici (prirodni antibiotici) nisu efikasni dugotrajno ako sačuvate iste navike u ishrani i ne otklonite probleme koji su doveli do razvoja bolesti. Zato je važno:

Članak se nastavlja posle reklama

Poboljšati protok žuči: odabrati holeretik u skladu sa svojim problemima.
Normalizovati stolicu u slučaju zatvora: pomoći će veći unos vode, kretanje, magnezijum citrat.
Mesec-dva uzimati proteolitičke enzime za rastvaranje biofilmova (za bolje varenje).
Piti fitoseptike jedan do tri meseca.
Održavati i naseljavati korisnu mikrofloru (uzimati metabolitike – regulišu metaboličke procese poput insulinske rezistencije, povišenog nivoa šećera i holesterola – i probiotike).

Narodni recepti protiv nadutosti

Dve kašike mešavine semena mirođije, kamilice i nane (u jednakim količinama) prelijte s pola litra ključale vode, ostavite da odstoji 30–40 minuta, pa procedite. Pijte po čašu ujutru natašte i uveče pred spavanje.
Tri kašike suvog isitnjenog lišća celera (šest kašika svežeg) prelijte litrom ključale vode. Procedite i pijte po kašiku tri puta dnevno pre jela. Ovaj odvar oslobađa gasova i poboljšava rad želuca i creva.
Dve kašike isitnjenog lišća velike bokvice sipajte u termos i prelijte s dve šolje ključale vode. Uzimajte po 100 ml četiri puta dnevno 30 minuta pre jela, a posle jela – po dve tablete aktivnog uglja.
Seme korijandera izgnječite u avanu. Kašiku praha prelijte šoljom ključale vode i držite na tihoj vatri tri minuta, zatim ostavite da odstoji 15 minuta pa procedte. Pijte po četvrtinu čaše pre svakog obroka.
Kašiku suve isitnjene stabljike pelina prelijte šoljom ključale vode, kuvajte deset minuta, ostavite da odstoji jedan sat, procedite i pijte po dve kašike toplog odvara dnevno (možete mu dodati med).

Držite dijetu

Pridržavajte se „FODMAP” dijete (izbegavajte pšenicu, raž, beli i crni luk, mahunarke, fruktozu: med, voće; laktozu…).
Povećano stvaranje gasova izazivaju: beli kupus, mahunarke, crni luk, rotkvica, mleko i krompir.
Mleko zamenite kiselomlečnim proizvodima.
Jedite manje svežeg hleba, bolji je jučerašnji ili osušen.
Pijte više vode, ali ne tokom jela, nego sat-dva posle ili 10–20 minuta pre obroka.
Ograničite slatkiše, odustanite od gaziranih napitaka.
U jela dodajite trave i začine koji smanjuju stvaranje gasova: mirođiju, peršun, komorač, đumbir, seme kardamoma i kima, miloduh, baštenski ili planinski čubar, pelin.