Šta su afirmacije i kako ih pravilno koristiti da promenite svoj život na bolje?
Jednostavno rečeno, afirmacije su fraze koje se koriste da nešto promenite u vašem životu. Postoji mnogo vrsta pozitivnih izjava u zavisnosti od onog šta želite da postignete.
Afirmacija (u prevodu sa latinskog affirmatio – izjava) je pozitivna izjava u obliku kratke fraze koja pomaže u stvaranju pravog psihološkog raspoloženja.
U popularnoj psihologiji se veruje da redovnim ponavljanjem fraza-afirmacija, podsvest pojačava željenu sliku ili stav, čime pomaže da se poboljša unutrašnje stanje osobe i podstiče pozitivne promene u životu. Afirmacije se mogu izgovarati naglas ili zapisivati više puta.
Sadržaj članka
Šta su afirmacije?
„Pretkom“ afirmacija se obično smatra francuski psiholog i farmaceut Emil Coue, koji je krajem 19. veka razvio metod psihoterapije zasnovane na samohipnozi. Dok je radio kao farmaceut, pisao je kratke pohvale za svaki lek. Ubrzo je primetio da lekovi koji su dolazili sa opisom njihove efikasnosti bolje deluju na pacijente. Ovaj fenomen je sada poznat kao placebo efekat.
Coue je kasnije razvio teoriju „optimističke samohipnoze“, koja je poslužila kao osnova za savremena pozitivna uverenja, odnosno afirmacije. Sam termin „afirmacija“ je raširen zahvaljujući popularnoj američkoj spisateljici Luiz Hej i njenoj seriji knjiga o pozitivnom razmišljanju, čija je suština sledeća: ako ste spremni da promenite svoje misli, možete promeniti svoj život!
Jednostavno rečeno, afirmacije su fraze koje se koriste da nešto promenite u vašem životu. Postoji mnogo vrsta pozitivnih izjava: neke pomažu u jačanju samopoštovanja i samopouzdanja, druge su usmerene na rad kroz finansijske blokade, druge su potrebne za prilagođavanje ličnog života, zdravlja, komunikacije i tako dalje.
Kako afirmacije deluju na podstvest?
Ljudski mozak se sastoji od neurona – nervnih ćelija koje su međusobno povezane. Kada imamo neko novo iskustvo, u našem mozgu se stvara nova neuronska veza. Na primer, ako kupimo gitaru i počnemo da učimo prve akorde, stvaramo odgovarajuću neuronsku vezu. I što naše veštine sviranja gitare budu naprednije, to će ta veza biti jača.
Sve navike, stereotipi, uverenja se formiraju na isti način. Učestalim ponavljanjem određene radnje ili misli, one se utiskuju u našu podsvest, odnosno formiraju sopstvene neuronske veze.
Ako prestanemo da se ponavljamo, neuronska veza postepeno slabi, a vremenom može i da se raspadne. Upravo o tome govore psiholozi kada rade sa negativnim uverenjima. Ako se jedna misao zameni drugom, stara neuronska veza se zamenjuje novom. Ova sposobnost mozga da promeni svoju strukturu naziva se neuroplastičnost.
Iznenađujuće, čak se i oni oko nas ponašaju prema nama onako kako se mi odnosimo prema sebi i kako mislimo o sebi. Možda ste primetili da u trenucima kada ste nezadovoljni sobom i stalno kritikujete sebe, drugi počinju da vas obezvređuju. I obrnuto, kada primetite neke pozitivne osobine ili promene u ogledalu, oni oko vas počinju da vam daju komplimente.
Urađeno je mnogo istraživanja na temu afirmacija. Najnovija otkrića su došli naučnici sa univerziteta u Kentakiju, Karnegiju, Kalifornijskom univerzitetu i Groningenu. Prema njihovim rečima, pozitivne izjave pomažu u smanjenju simptoma depresije, ublažavanju efekata hroničnog stresa, vraćanju samopoštovanja i poboljšanju kognitivnih sposobnosti.
Pravila za pisanje afirmacija
Da bi pozitivna fraza zaista bila afirmacija i bila korisna, ona mora biti sastavljena u skladu sa brojnim pravilima:
Sadašnje vreme: Fraza ne treba da se odnosi na prošlost ili budućnost, da sadrži reči „uskoro”, „sutra”, „biće” itd. Tačan primer: „Lako upoznajem nove ljude”.
Potvrdan oblik. Afirmacije ne smeju da sadrže negacije.
Ne pišite negacije: Umesto „Ne plašim se javnog nastupa“, bolje je to izraziti ovako: „Osećam se samouvereno na sceni“. Isto važi i za reči „nikad” i „ne”.
Pište u prvom licu: Fraza treba da se odnosi na vas lično. Nema smisla pokušavati da promenite nekog drugog ponavljajući izjavu umesto njega. U idealnom slučaju, svaka afirmacija sadrži zamenicu „ja“ ili „ja“.
Kratke afirmacije: Ako je moguće, fraza treba da bude sažeta. Ovo olakšava mozgu da percipira, a biće vam lakše da to ponovite mnogo puta. Pored toga, jedna fraza treba da se odnosi na jednu oblast ili problem. Nema potrebe da se želje za lični život, zdravlje i ispunjenje uklope u jednu afirmaciju.
Specifičnost: Preporučljivo je da afirmacija tačno pokazuje šta želite da promenite. Malo je verovatno da ćete dobiti opipljive rezultate od apstraktnih formulacija poput „Ja sam srećna osoba“ ili „Dobro sam“.
Realnost: Fraza koju kreirate ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa vašim najdubljim stavovima. Ako imate finansijskih problema, ne morate da prihvatate afirmaciju „ja sam bogat“ ili „ja sam magnet za novac“. Jednostavno nećete verovati. I umesto koristi dobićete unutrašnju napetost zbog takvog neslaganja. Bolje je koristiti nešto što vam je bliže. Na primer: „Sada sam u stanju da sebi obezbedim sve što mi je potrebno.“
Kako koristiti afirmacije?
Važno je shvatiti da afirmacija nije magična čarolija koju samo treba da ponavljate kao papagaj da bi se sve materijaliziralo i ostvarilo samo od sebe. Ispravna pozitivna izjava uključuje rad na sebi.
Povežite emocije i senzacije. Jednostavno monotono izgovaranje fraza nije dovoljno. Još treba da ih emotivno obojimo, da ih oživimo. Što više osećanja unesete u izgovorenu frazu, to se jače utiskuje u podsvest. Istovremeno, takođe je korisno snimati senzacije u telu.
Na primer, kada napišete tekst, automatski ga izgovarate u svojim mislima. To znači da se koristi više područja mozga. Usput, fraze možete naizmenično pisati desnom, a zatim levom rukom, „uključujući“ različite hemisfere mozga. Za ovaj zadatak možete čak dodeliti i zasebnu beležnicu ili svesku.
Kada kreirate određenu ključnu reč, razmislite o tome da li je to ono što zaista želite. Ili se iza ove želje krije nešto drugo?
Na primer, devojka može sebi da stvori afirmaciju „Lako gubim težinu“ i da iz dana u dan usmeri svoju pažnju na borbu protiv viška kilograma. Ali u stvari, ona prihvata i voli sebe u ovom obliku, ali želi da izgubi težinu za odobravanje i pohvale drugih. U ovom slučaju, trebalo je drugačije da formuliše frazu. Na primer: „Ljudi oko mene me prihvataju, osećam njihovo odobravanje i podršku.“ Ili još dublje: „Lako upoznajem nove ljude i stičem nova pozitivna komunikacijska iskustva.“