12 naučno dokazanih zdravstvenih prednosti meditacije
Samo osam nedelja meditacije može uticati na funkcionisanje delova tela povezanih sa pamćenjem, stresom i empatijom. Takođe donosi još mnogo benefita za zdravlje.
Da li ste primetili da ljudi obično kada pričaju o meditaciji navode nekoliko tačaka u vezi sa njenim dobrobitima za zdravlje i duh, ali tu se sve završava?
Mnogi slušaju savete, ali nisu sigurni u svoje sposobnosti: „Ne mogu da razmišljam ni o čemu 10 minuta i da sedim zatvorenih očiju. Nemam vremena, imam previše posla.” Međutim, samo treba da pokušate, i odmah ćete se osećati bolje.
Sadržaj članka
- 1 Benefiti meditacije
- 1.1 1. Poboljšava koncentraciju
- 1.2 2. Praktikovanje meditacije olakšava donošenje odluka
- 1.3 3. Smanjuje simptome depresije
- 1.4 4. Ublažava anksioznost
- 1.5 5. Povećava prag bola
- 1.6 6. Pomaže u suočavanju sa ADHD-om
- 1.7 7. Sprečava „sagorevanje“ na poslu
- 1.8 8. Smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara
- 1.9 9. Snižava krvni pritisak
- 1.10 10. Smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti
- 1.11 11. Pomoć meditacije u lečenju HIV-a
- 1.12 12. Pomaže kod epilepsije
Benefiti meditacije
Postoji preko 3.000 naučnih studija o prednostima meditacije. Mnogi od njih kažu da je čak i 10 minuta dnevne pažnje tokom nekoliko nedelja dovoljno da osetite promene na bolje.
Naime, istraživanja su pokazala strukturne razlike u moždanoj kori kod onih koji su praktikovali meditaciju i onih koji nisu. Prvi je doživeo zadebljanje u oblastima odgovornim za pažnju i emocionalnu osetljivost.
Naučnici su uradili magnetnu rezonancu mozga 16 dobrovoljaca pre i posle kursa meditacije. Nakon analize rezultata, lekari su došli do zaključka da se tokom 8 nedelja povećala količina sive materije u hipokampusu.
Ovaj deo mozga je odgovoran za formiranje emocija i prelazak kratkoročnog pamćenja u dugotrajno pamćenje. Takođe se pokazalo da su pristalice svesnosti imale smanjenu gustinu sive materije u amigdali, koja je odgovorna za anksioznost i nivo stresa. Dakle, koje su tačno prednosti meditacije?
1. Poboljšava koncentraciju
Studija koju su sproveli naučnici pokazala je da su ljudi nakon meditacije više fokusirani i sposobni da se koncentrišu čak i na najdosadnije i najmonotonije zadatke.
Eksperiment je pokazao da je čak 20 minuta vežbe dnevno dovelo do toga da učenici poboljšaju svoj učinak na kognitivnim testovima. Takođe su radili bolje od grupe koja nije meditirala na zadacima koji su zahtevali stroge rokove.
2. Praktikovanje meditacije olakšava donošenje odluka
Naučnici su takođe otkrili su da meditacija na duži rok pomaže da se poveća indeks girifikacije. Jednostavnim rečima, ovo je formiranje nabora i konvolucija, zbog čega mozak vrlo brzo obrađuje informacije. Što je više područja u mozgu sa povećanim obimom girifikacije, to brže reaguje na spoljašnje stimuluse i stres, a proces donošenja odluka postaje brži.
3. Smanjuje simptome depresije
Belgijski naučnici sproveli su studiju u kojoj je učestvovalo 400 učenika koji su praktikovali meditaciju tokom školskog dana. Šest meseci kasnije, lekari su otkrili smanjenje nivoa depresije, anksioznosti i stresa.
4. Ublažava anksioznost
Studija, objavljena u American Journal of Psichiatry, uključivala je 22 pacijenta kojima je dijagnostikovan anksiozni poremećaj. Kao tretman, svakodnevno su meditirali tokom 3 meseca, usled čega su psihijatri utvrdili smanjenje nivoa anksioznosti.
5. Povećava prag bola
Istraživački tim sa Univerziteta u Montrealu sproveo je eksperiment u kojem je učestvovalo 26 volontera: 13 ljudi koji su praktikovali meditaciju i isto toliko onih koji nisu.
Ispitanici su bili u aparatu za magnetnu rezonancu i bili su izloženi strujnim pražnjenjima jednakog intenziteta. Prva grupa je rekla doktorima da je bol bio manji, a druga – prilično jaka. Upoređujući njihove reči i slike, naučnici su zaključili da se rezultati skeniranja mozga ispitanika iz prve grupe nisu mnogo razlikovali od slika druge. Ovo ukazuje da iako telo aktivno reaguje na bol, u svesti se on ne smatra teškim.
6. Pomaže u suočavanju sa ADHD-om
Prema studiji sprovedenoj u Medicinskom centru u Nijmegenu u Holandiji, u kojoj je učestvovalo 50 osoba sa ADHD-om (poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje), meditacija pomaže u kontroli bolesti. Pacijenti koji su meditirali svakodnevno nekoliko nedelja prijavili su smanjen nivo hiperaktivnosti i impulsivnosti.
7. Sprečava „sagorevanje“ na poslu
Multitasking nije samo opasan mit, već i izvor stresa. Prebacivanje između različitih zadataka bukvalno iscrpljuje mozak, što dovodi do osećaja nezadovoljstva obavljenim poslom.
Istraživači sa Univerziteta u Arizoni zamolili su profesionalce da svakodnevno meditiraju tokom 8 nedelja i sproveli test nivoa stresa. Dva meseca kasnije, lekari su ponovili test, koji je pokazao niži nivo brige, anksioznosti i poboljšano pamćenje. Pored toga, manje je verovatno da će subjekti preuzimati nove zadatke, umesto da su se fokusirali na globalne zadatke.
8. Smanjuje rizik od srčanih bolesti i moždanog udara
Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti, ubijajući oko 17,5 miliona ljudi svake godine. Naučnici širom sveta rade na ovom problemu i stvaraju lekove koji smanjuju mogućnost razvoja bolesti.
Studija je objavljena 2012. godine koja je obuhvatila 200 visokorizičnih osoba. Lekari su ravnopravno podelili pacijente i predložili da neki redovno vežbaju i da se pravilno hrane 5 godina, a drugi da pohađaju časove transcendentalne meditacije (sa pevanjem mantri).
Nakon nekog vremena, lekari su pregledali učesnike eksperimenta i otkrili da je kod onih koji su pohađali kurs meditacije rizik od srčanog udara smanjen za 48%, au drugoj grupi – za 24%.
9. Snižava krvni pritisak
Drugi eksperiment je dao slične rezultate: dve trećine pacijenata sa visokim krvnim pritiskom koji su učestvovali u njemu zabeležili su značajno smanjenje krvnog pritiska nakon 3 meseca redovne meditacije. Naučnici su otkrili da se to dešava jer opuštanje tela dovodi do stvaranja azot-oksida, koji širi krvne sudove.
10. Smanjuje rizik od Alchajmerove bolesti
Jedna studija sugeriše da samo 30 minuta meditacije dnevno ne samo da pomaže u smanjenju osećaja usamljenosti, već i smanjuje rizik od srčanih bolesti, depresije i Alchajmerove bolesti, koje dovode do prerane smrti.
11. Pomoć meditacije u lečenju HIV-a
Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji su teoretizirali da meditacija može pomoći u liječenju HIV-a. CD4 limfociti su ćelije koje virus prvo napada i uništava i oni su odgovorni za imunitet. Ali HIV pacijenti se suočavaju sa drugim problemom: brojne procedure i beskrajne posete bolnici dovode do ogromnog stresa, koji uništava i limfocite, što u velikoj meri podriva ionako oslabljeno zdravlje. Postepeno smanjenje broja CD4 limfocita u krvi je karakterističan znak progresije HIV infekcije.
Naučnici kažu da zbog činjenice da meditacija smanjuje nivo stresa, zaustavlja i smrt CD4 limfocita kod zaraženih ljudi. U eksperimentu je učestvovalo 48 pacijenata koji su dnevno meditirali tokom 8 nedelja. Rezultat je bio impresivan: nivo CD4 limfocita nije smanjen ni kod jedne osobe.
12. Pomaže kod epilepsije
Transcendentalna meditacija može biti efikasna za one koji pate od epilepsije. Praksa smanjuje anksioznost, a pošto se napad može desiti usled stresa ili umora, pacijenti treba da uključe meditaciju u svoj raspored.