Patite od hipohondrije? Izlečite je metodama ruskih psihologa!

by Aleksandra Dudvarski | 01.08.2017

Ina A. Mirzojeva, ruski psiholog, podelio je s nama svoje savete.
Zdrav ili bolestan?
Hipohondrija se može pojaviti kod svakoga, u bilo kom starosnom dobu, a problem je psihičke prirode. Ali pitamo se zašto se kod ljudi odjednom javi uverenje da su teško bolesni?
Hipohondriju obično „aktivira“ neki traumatski događaj. Kako nije u stanju da se izbori s dubokim i jakim emocijama, osoba kod sebe počinje tražiti manifestacije bolesti – prebacuje se na uočavanje fizičkih simptoma umesto da razmotri svoje strahove. Lakše joj je da dobije od lekara recept za lekove nego da razmisli šta ju je dovelo do određenog stanja.
Drugi uzrok – privlačenje pažnje. Ako čovek ne ume da govori o svojim osećanjima, da ih pravilno ispoljava, da uspostavlja emotivni kontakt s okolinom… on se trudi da izmeni odnos prema sebi, zamišljajući neku fizičku bolest.
Veoma često, korene problema treba tražiti u detinjstvu. Ako su roditelji pretežno brinuli o detetovom fizičkom blagostanju: „Jesi li jeo?“, „Jesi li se dobro obukao?“, „Kašlješ li?“ i sl., a vrlo retko o onom duševnom: „Zbog čega si tužan?“, „Šta te brine?“, „Mi te mnogo volimo!“… – onda će osoba, kad odraste, često težiti tome da sve razgovore prenese u fizičku ravan.

Usmerite se ka zdravlju
Primenite sledeću taktiku: mirno saslušajte bolesnikove žalbe i recite mu da razumete njegovo stanje, ali nemojte dalje podsticati razgovor, ne postavljajte pitanja i ne dajite savete. Rečju, nemojte preterano uveravati bolesnika u njegove zablude i ne razmatrajte njegove doživljaje s drugim članovima porodice. Najispravnija taktika je učtiva – ali nepokolebljiva hladnoća. Ne nailazeći na potvrdu svojih strahova, hipohondar će s vremenom doći sebi.
Kad je u pitanju opsednutost bolestima, od pomoći je sport, kao i šetnje u prirodi, naročito u šumi ili kraj mora. Odličan lek za hipohondriju jeste i tuširanje hladnom vodom, jer to skreće pažnju s telesnih simptoma.
Svi mi ponekad osećamo manje bolove: nekoga steže u stomaku, nekoga uznemirava nelagodan osećaj u kičmi… Ne zahteva svaka bolest lečenje, te često slabost vrlo brzo prolazi. Ne dozvolite sebi da uronite u brige, te da se zaista razbolite!

Kako prepoznati hipohondriju
Kad se razočara u lekarecu profesionalnost, hipohondar se počinje lečiti na svoju ruku i tražiti potvrdu svojih „bolesti“ na internetu, rizikujući tako da zaista naruši zdravlje. Nekad i “mnogo znanja” može škoditi, jer se previše pažnje poklanja nečemu što je možda beznačajno, a tanka je linija između preventive i hipohondrije. Ukoliko ni rođaci ne veruju uhipohondrovu umišljenu bolest, odnosi unutar porodice znatno se pogoršavaju, gube se prijatelji… Ali najtužnije je što je hipohondra nemoguće ubediti da je, u stvari, zdrav i da mu je potrebna psihološka pomoć.

1. Stalno razmišljanje o bolesti. Čak i ako mu lekar više puta potvrdi da je zdrav, to neće promeniti hipohondrovo uverenje da je bolestan.
2. Bes na lekare i rođake. Strah od bolesti često je praćen razdražljivošću, a tu je i ljutnja, jer lekari i medicinske ustanove ne smatraju potrebnim da upute „bolesnika“ na analize i ispitivanja koje on smatra neophodnim. Hipohondar je takođe nezadovoljan rođacima, koji obično ne veruju da nešto preti njegovom zdravlju.
3. Samostalno uzimanje lekova. Za dijagnostikovanje hipohondrije nekad je potrebno dosta vremena. Obično između prvih navodnih tegoba i konačnog zaključka o nepostojanju umišljene bolesti prođe pola godine. Za to vreme pacijentu uspevaju da urade sva ispitivanja koja omogućavaju da se isključi pravo oboljenje. Ako je lekar ubeđen da je reč o hipohondriji, savetuje osobi da se obrati psihologu ili psihoterapeutu, koji će naučiti pacijenta da razlikuje fizičke osećaje od emocija.

Kako pomoći
U svrhu prevlađivanja hipohondrije primenjuju se sledeće psihološke metode: psihoanaliza, kognitino-bihevioralna terapija, logoterapija, psihoterapija orijentisana na ličnost… U razgovoru sa stručnjacima otkrivaju se stare uvrede, ispoljavaju se duboki emotivni konflikti, čiji koreni onično sežu u detinjstvo, i traže se načini njihovog prevazilaženja. Terapija pomaže da se osveste neispravne navike, da se osveži pogled na život, usvoje nove vrednosti, a s njima i želja da se bude zdrav.

Članak se nastavlja posle reklama

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

Članak se nastavlja posle reklama

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net