Kolonoskopija – nemate čega da se plašite!

Kolonoskopija pomaže da se u ranim stadijumima otkriju rak debelog creva, upala i polipi u njemu

by Tanja Tomčić | 02.06.2022

Znate li da kolonoskopiju (metod ispitivanja debelog creva) jednom u pet godina treba da urade svi koji su prešli pedesetu? Ova procedura pomaže da se u ranim stadijumima otkriju rak debelog creva, upala i polipi u njemu, kao i da se proceni kako ono radi. Istina, pregled nije baš prijatan, ali je od životne važnosti.

Piše: Taisija Filipova, lekar, Kirs

Kolonoskopija pre 50. godine života indikovana je ukoliko postoji nasledna sklonost onkološkim oboljenjima. Lekar takođe može da je predloži u cilju otkrivanja uzroka upale debelog creva, prilikom krvi u stolici ili skrivenog krvarenja, u slučaju anemije (kad je očigledan deficit gvožđa) ili čestog zatvora ili dijareje.

KOLONOSKOPIJA – PREGLED KAMEROM

Dva-tri dana pre kolonoskopije izbacite iz ishrane povrće, mahunarke, pečurke, voće, bobičasto voće, hleb, testenine, kaše, mleko, kafu, gazirane napitke, alkohol.

Uoči procedure nemojte večerati i uradite klistir. Ujutru nemojte doručkovati.

Članak se nastavlja posle reklama

Upozorite lekara ukoliko uzimate lekove koji razređuju krv, nesteroidne antiinflamatorne lekove, insulin.

Tokom kolonoskopije pacijent se skine do pojasa, legne na krevet na levu stranu i savije kolena prema stomaku. Lekar premaže predeo anusa analgetskim gelom i u debelo crevo postepeno uvodi kolonoskop s ugrađenom kamerom. Slika se odmah pojavljuje na monitoru. Ukoliko lekar otkrije polipe, uklanja ih. Procedura traje 15–20 minuta.

Članak se nastavlja posle reklama

Prilikom kolonoskopije u debelo crevo se ubacuje vazduh kako bi se videli unutrašnji zidovi creva. Mnogi pacijenti pritom imaju neprijatan osećaj i grčeve. Zato se na nekim klinikama pacijent pred ovu proceduru uvodi u medikamentozni san (poput anestezije). Osoba se ne paralizuje kao usled opšte anestezije (diše sama), ali u isto vreme ne oseća ništa.

Najopasnije komplikacije kolonoskopije jesu perforacija zida creva i krvarenje – sreću se u 0,1% slučajeva. Ipak, treba da se obratite lekaru ukoliko vam nekoliko sati ili dana posle ove procedure telesna temperatura skoči na više od 38 stepeni, ako se javi bol u stomaku, krv u stolici, opšta jaka slabost, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.

KOLONOSKOPIJA – ŠTA JE ZAMENJUJE

Kolonoskopija ima alternativu: irigoskopiju, rektoromanoskopiju, kompjutersku tomografiju debelog creva, kapsularnu endoskopiju. Ipak, one ili dozvoljavaju da se vidi samo deo creva, ili su manje precizne, a prilikom magnetne rezonance ne otkrivaju se neoplazme do 10 mm. Zato kolonoskopija i dan–danas ostaje najpouzdanija i najpreciznija metoda i nje se ne treba plašiti. Naprotiv, budite svesni da mnogima može da spase život.