Dr Tiodorović: Vakcine posebno važne za ljude oslabljenog imuniteta
U Srbiji su danas svima dostupne vakcine koje sprečavaju teže oblike Covid19. Tri godine od početka pandemije, razgovaramo sa epidemiologom, dr Bra...
Naša saradnica opisuje svoju neverovatnu mongolsku avanturu proživljenu među nomadskim narodom
Piše: O. Izotova, Klin
Želim da s vama podelim svoju priču, budući da je veoma zanimljiva i poučna. Sve je počelo kad je moj suprug kupio karte, ali ne za more nego za… Mongoliju. Baš i nisam bila mnogo oduševljena! Međutim, želela sam da se odmorim i zato sam pristala. Pridružili smo se grupi turista-arheologa koji su putovali u pustinju Gobi, pri čemu je u „zabavnom“ programu mog supruga bio obilazak rejona u kojima žive neki stari pastiri. Istina je da uopšte nisam bila srećna, jer ipak sam u mislima želela da budem na moru…
Tek tada počela sam da se divim lepoti prirode. Kakav vazduh! Ogromni pašnjaci prostirali su nam se pred očima. Suprug je rekao da ćemo, radi potpune sreće, ostati da noćimo u jednoj mongolskoj porodici. Odmah sam zamislila bakinu štalu i odvojenu kuću! Malo smo pešačili i ugledala sam jurte (šator-dom koji koriste nomadska plemena u Aziji) ispred sebe, a malo dalje ogromne farme s nekim drvenim zgradama. “Ovde ćemo spavati”, rekao je suprug.
U kući je bilo mnogo nepoznatih ali gostoljubivih ljudi, a žena glavnog pastira pomalo je govorila ruski. Pozvali su nas za sto, na kome je bilo servirano meso tibetanskog govečeta, pravo nacionalno jelo Mongola. Ispostavilo se da je veoma ukusno. Posle toga su mi doneli šolju s nekim napitkom. Kad sam pitala o čemu je reč, domaćinova supruga mi je odgovorila da je to „tibetansko krilo“. Malo sam se zbunila, ali nisam želela da je uvredim, a i miris napitka nije me ostavio ravnodušnom. Uzevši samo gutljaj, odmah sam osetila da je izuzetno ukusno. Popivši još tri-četiri gutljaja, shvatila sam da mi se sva snaga vratila, pa sam poželela da idem dalje i gledam lepote devičanske prirode Mongolije. Ispostavilo se da se porodice mongolskih plemena odavno bave sakupljanjem jedne vrste rododendrona (lat. Rhododendron adamsii) od koje pripremaju ovaj ukusni napitak, koji piju od najranijeg detinjstva.
Zahvaljujući ovoj biljci, u njihovom plemenu skoro svi su dugovečni i ne poznaju reč „bolest“.
Pored ostalih korisnih svojstava, ovaj napitak ima najmoćnije energetsko svojstvo, pa je u stanju da poveća radnu sposobnost i izdržljivost. Pritom, ne iscrpljuje rezerve samog organizma.
Rododendron se sakuplja na visini od 2.000 m, u predelu s netaknutom prirodom i najčistijim vazduhom. Mongolska „plemenska“ medicina preporučuje ga za jačanje zdravlja.
Čaj od „tibetanskog krila“ koristan je svima jer poboljšava ishranu krvnih sudova, jača otpornost organizma i snabdeva ga kiseonikom. Posebno je efikasan u slučaju osteohondroze vrata i grudi, kao i grčenja mišića. Aktivira rad srca i unutrašnjih organa, normalizuje holesterol i arterijski pritisak, smanjuje gustinu krvi.
Nakon što sam tamo provela tri dana, primetila sam da se moje stanje toliko poboljšalo da sam takoreći bila spremna da poletim. Nestao je sav moj bes na ceo svet i na muža. Poželela sam da stvaram.
Oprostila sam se od dobrih domaćina sa suzama u očima, a oni su me začuđeno gledali. Dali su nam da ponesemo ručno vezenu torbu s rododendronom. Po dolasku kući svakog dana pila sam aromatični napitak sećajući se svog čudesnog putovanja. Prošlo je već pet meseci i nijednom nisam bila bolesna. Štaviše, trudna sam, i za dve nedelje ponovo idemo mojim voljenim Mongolima. Sada razumem supruga i njegovu ljubav prema svemu neobičnom. Trošite svoj život na neobična putovanja i svaki put ćete otkriti nešto novo. Jer ne znamo šta će biti sutra, a danas se nikad više neće ponoviti.