BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
VALENTINA TEREŠKOVA – prva žena u kosmosu, heroj SSSR-a
Tereškova je obletela Zemlju 48 puta i u bestežinskom stanju provela tri dana – duže nego svi američki kosmonauti dotad zajedno
U istoriji svetske kosmonautike Valentina Vladimirovna Tereškova biće upamćena kao prva žena koja je poletela u kosmos, ali i kao prva pripadnica nežnijeg pola koja se usudila da samostalno izvede kosmički let. U junu 1963, dve godine posle svog čuvenog sunarodnika Jurija Gagarina, Tereškova je svemirskim brodom „Vostok-6“, bez ijednog člana posade, za tri dana obletela oko Zemlje čak 48 puta!
Zahvaljujući tom podvigu, ova danas vitalna 85-godišnja Ruskinja stekla je svetsku slavu. Proglašena je nacionalnom heroinom Sovjetskog Saveza, dobila je čin general-majora, a kasnije se aktivno bavila naukom, društvenim radom i politikom.
Sadržaj članka
OD FABRIKE GUMA DO SVEMIRA
Valentina Vladimirovna rođena je 6. marta 1937. u selu Jaroslavske oblasti koje ne postoji na današnjoj karti Rusije. Bila je drugo dete doseljenika iz Belorusije. Njen otac Vladimir Aksenovič, po zanimanju traktorista, poginuo je u Finskom ratu kad su devojčici bile samo dve godine. Posle muževljeve smrti Valjina majka Jelena Fjodorovna seli se s decom u Jaroslavlj i zapošljava u fabrici tekstila.
Prve posleratne godine Tereškova kreće u jaroslavsku osnovnu školu br. 32, koja danas nosi njeno ime. Po završetku sedmogodišnjeg školovanja zapošljava se u montažnom odeljenju fabrike guma, istovremeno pohađajući večernju školu.
Članak se nastavlja posle reklama
Godine 1955. Valentina dobija srednjoškolsku diplomu, ali i posao tkalje u tekstilnom kombinatu, gde su već radile njena majka i starija sestra. Nekako u to vreme počinju da je privlače, kako bi se danas reklo, „ekstremni sportovi“, te se učlanjuje u lokalni aero-klub i izvodi više od 90 samostalnih skokova padobranom.
Željna znanja, potom vanredno završava tehnikum lake industrije i politički se angažuje u Komunističkom savezu omladine. Valji se tada ukazuju brojne mogućnosti za napredovanje u karijeri.
Članak se nastavlja posle reklama
Kad je sovjetska vlada odlučila da preduhitri Ameriku i prva u svemirsku orbitu pošalje ženu, ispostavilo se da je ova devojka snažne volje, sportskog duha i velikih ambicija, uz to politički aktivna i poreklom iz radničke porodice – idealna kandidatkinja za slanje u kosmos.
STROGA SELEKCIJA PRED LET U KOSMOS
Godine 1961. čuveni sovjetski raketni inženjer Sergej Koroljov došao je na ideju da se u svemir pošalje žena, a već u februaru sledeće godine Valentina je pozvana da se pridruži Ženskom kosmonautskom korpusu, koji se sastojao od samo pet devojaka izabranih među nekoliko stotina kandidatkinja.
Kriterijumi selekcije budućih kosmonautkinja bili su prilično rigorozni: morale su biti mlađe od 30 godina, visoke maksimalno 170 cm i teške do 70 kg. Ozbiljne pripreme za let u svemir devojke su započele marta 1962, a u novembru iste godine Tereškova je položila završni ispit s odličnom ocenom i dobila čin potporučnika Sovjetskog vazduhoplovstva. Već sledećeg meseca primljena je u prvi odred kosmonauta.
BEZ MILOSTI ZA NEŽNIJI POL
Pripreme za kosmički let kandidatkinja bile su nemilosrdne. Popustljivosti prema pripadnicama slabijeg pola nije bilo, jer je let u svemir zahtevao fizičku snagu i emocionalnu stabilnost.
Članak se nastavlja posle reklama
Devojke su boravile u termokomori, na temperaturi od 70°C, i deset dana provele sasvim same u izolacionoj kapsuli. U bestežinskom stanju, buduće kosmonautkinje trebalo je da budu sposobne da se potpišu, jedu i komuniciraju preko radio-veze.
Skokovi padobranom takođe su bili bitan deo pripreme, pa su kandidatkinje obučene u glomazne skafandere uvežbavale padobranske skokove u more. Pored ispitivanja fizičke spremnosti, bile su podvrgnute i testovima psihičke stabilnosti koje su osmišljavali timovi psihologa. Bilo je važno da odgovore na tehničke zahteve, ali i da budu otporne na stres i sposobne za komunikaciju tokom leta.
VALENTINA TEREŠKOVA – OSTVARENJE SNA
Devojački san tada dvadesetšestogodišnje Valentine Vladimirovne ostvario se 16. juna 1963. godine, kad su milioni ljudi začuli njen pozivni znak „Čajka“ (Galeb). Nakon skoro dva sata odbrojavanja, njen svemirski brod „Vostok-6“ lansiran je u orbitu s kosmodroma Bajkonur u današnjem Kazahstanu. Boravak prve žene-kosmonauta u bestežinskom stanju trajao je dva dana, 22 sata i 50 minuta – duže nego što su svi američki kosmonauti dotad zajedno boravili u svemiru.
„Hej! Nebo! Skini kapu!“, uzviknula je mlada žene pre poletanja. I nebo joj se pokorilo. Svojim brodom, u veoma teškim uslovima, napravila je 48 krugova oko planete. Bio je to prvi i poslednji let u karijeri Valentine Tereškove, posle čega je proglašena herojem Sovjetskog Saveza.
Članak se nastavlja posle reklama
Po mišljenju stručnjaka, trodnevni boravak prve žene-kosmonauta u orbiti, bez obzira na specijalne pripreme koje je prošla, bio je veoma opasan i istinski veliki podvig. Uz to, ponavljamo, ona je jedina žena koja je svemirski let izvela sama – druge kosmonautkinje letele su isključivo u sastavu posade.
“Tek kad se jednom nađete u kosmosu, shvatite koliko je Zemlja mala i krhka.”
NEBESKI BRAK
Valentina Tereškova udala se za svog kolegu, kosmonauta Adrijana Nikolajeva, a zbog prirode posla pratila ih je anegdota da je njihov brak sklopljen na nebu! Venčali su se 1963. godine i godinu dana kasije dobili ćerku Jelenu, prvo dete u svetu čiji su i otac i majka bili kosmonauti.
Nažalost, razveli su se posle dvadeset godina, a Valentina se drugi put udala za general-majora Julija Šapošnjikova. Oba muža je nadživela, a njena ćerka Jelena danas je istaknuti hirurg-ortoped i nosi i očevo i majčino prezime.
ZANIMLJIVOSTI
• U godinama posle leta Tereškova je doktorirala na aeronautičkoj akademiji i objavila pedesetak radova iz oblasti kosmonautike i srodnih disciplina.
• Krajem šezdesetih godina počela je da se bavi politikom, u kojoj je bila aktivna naredne dve decenije. Predsedavala je Komitetu sovjetskih žena i bila član ruske Dume.
• Članovi Valentinine porodice nisu znali za njene planove da se vine u svemir. Rekla im je da je otišla na vojnu obuku, a za čuveni let saznali su preko radija, i to tek nakon što je Valja napustila orbitu.
• Postala je počasna građanka Jaroslavlja, u Londonu je 2000. proglašena ženom 20. veka, a predsednik Putin joj je na pedesetogodišnjicu leta dodelio Orden Aleksandra Nevskog. Takođe, 2017. godine Putin ju je odlikovao i Ordenom zasluga za otadžbinu I stepena.
• Po Valentini Tereškovoj nazvan je jedan krater na Mesecu, kao i brojne škole, ulice i muzeji u Rusiji.
• Tereškova i dalje želi da leti na svoju omiljenu planetu Mars, pa makar to, kako je izjavila, bio let u jednom smeru!
Pročitajte i… Jurij Gagarin – prvi čovek u kosmosu
Povezane vesti
Moskovski metro – podzemni muzej
Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa
Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije
Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost
Petar Iljič Čajkovski, kompozitor “Labudovog jezera”
Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
