BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
Moskovski metro – podzemni muzej
Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa
Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa, kojim se ne putuje samo od mesta do mesta već i kroz mnogobrojne istorijske epohe Rusije. Čak 44 stanice navedene su kao mesta kulturne baštine i pod zaštitom su Uneska.
IZGRADNJA METROA
Izgradnja moskovskog metroa započela je tek tridesetih godina prošlog veka, mada je ideja o sistemu podzemnih železnica predložena pedeset godina ranije. Posle gigantskog zastoja saobraćaja koji se desio u januaru 1931. godine, kad je kompletan saobraćaj u Moskvi bio paralisan, konačno je početo s radovima. Naravno, metro nije odmah izgledao ovako kako izgleda danas, već se njegov razvoj može pratiti po fazama.
1931−1940: Palata za narod
Desetog decembra 1931. sedam građevinskih radnika ušlo je u dvorište u ulici Rusakovska 13 i zabilo pijuke u zaleđeno tlo. Za samo mesec dana izgrađena je cela prva linija metroa od Sokoljnika do Palate Sovjeta (danas Kropotkinska). U početku je metro trebalo da bude zasnovan na plitkim nivoima stanica i tunela, međutim, Josif Staljin je lično odobrio izgradnju sistema duboko pod zemljom da bi sprečio razaranje grada. Izgradnja je bila spora i teška, pa su se Moskovljani obratili za pomoć stranim stručnjacima, posle čega su radovi ubrzani i do maja 1935. otvoreno je prvih trinaest stanica, a posle pola godine još šest. Zanimljivo je da se u to vreme projekat zvao „Izgradnja palate za narod“ uz slogan: „Oni su za sebe gradili palate iznad zemlje, a mi ćemo ispod – za narod!“. U periodu 1931−1940. ukupno su izgrađena 24 km železnice i 22 stanice.
1941–1950: Sklonište u vreme rata
Članak se nastavlja posle reklama
Tokom Drugog svetskog rata metro je korišćen kao sklonište od bombi. Za vreme vazdušnih napada skoro pola miliona ljudi silazilo je u podzemlje metroa skrivajući se po peronima i tunelima. Ubrzo je podzemni život postao uobičajen: u stanicama su se otvorile prodavnice, frizerski saloni, pa čak i biblioteka, a u metrou je u periodu vazdušnih napada rođeno čak 217 beba! Kad su se nacisti približili Moskvi, izdato je naređenje da se deo metroa poplavi, a drugi digne u vazduh. Srećom, ta naredba nikad nije izvršena. Štaviše, uprkos ratnom stanju, izgradnja metroa je nastavljena. Tokom ratnih godina izgrađeno je preko 13 km koloseka i sedam stanica. Između 1941. i 1950. godine metro se proširio za 20 kilometara i povećao za još 13 stanica.
1951–1960: Od luksuza do jednostavnosti
Članak se nastavlja posle reklama
Mada je svih trinaest stanica ukrašeno skulpturama, umetničkim delima, bogatom pozlatom i ostalim dekorima karakterističnim za carsku palatu, vlada je 1955. godine odlučila da „iskoreni luksuz u projektovanju i izgradnji“. Stanice su građene prema standardnom dizajnu, a ne prema pojedinačnim projektima, tako da izgledaju mnogo jednostavnije od prethodnih. U ovom periodu izgrađeno je ukupno 33,5 km koloseka i 21 stanica.
1961–1970: „Staklo“ i „stonoge“
Jednostavni stil usvojen pedesetih godina trajao je do sedamdesetih godina prošlog veka, kad su počele da se pojavljuju „staklene“ stanice (sa staklenim ulaznim holovima) i „stonoge“ (stanice sa 40 stubova u dva reda). Nove stanice razlikovale su se samo po boji pokrivnog kamena. U ovom periodu ukupno je izgrađeno 58 km železnice i 31 stanica.
1971–1980: Povezivanje linija
Članak se nastavlja posle reklama
Između 1971. i 1980. metro je počeo da se širi prema periferiji, ali se radilo i na povezivanju linija unutar postojećih. Mnoge stanice ukrašene su mozaicima, dok je Šabolovska dobila i raskošni vitraž, stanica Svibolovo bila je ukrašena minijaturama, a Marksistska je dobila firentinsku keramiku. Sedamdesetih godina izgrađeno je 52,8 km linija i 30 stanica.
1981–1990: Razmena stručnjaka
Moskovski metro je 1985. godine dobio stanicu koju su projektovali čehoslovački arhitekti. Dok su češki arhitekti i inženjeri gradili stanicu Praška, sovjetski dizajneri radili su na stanici Moskovska u Pragu. Od 1985. do 1988. godine otvarale su se po tri stanice godišnje. Osamdesetih godina prošlog veka izgrađeno je ukupno 46,5 km koloseka i 28 stanica.
1991–2000: Prve stanice u novoj državi
Članak se nastavlja posle reklama
U ovom burnom periodu izgradnja metroa naglo je usporena, ali je ipak završeno nekoliko projekata započetih pre raspada zemlje. Država nije imala novca, pa je metro morao da koristi sopstvena sredstva za izgradnju novih stanica. Uprkos teškim ekonomskim uslovima, stanice su izgledale prilično dobro. Tih devedesetih godina izgrađeno je 32,8 km koloseka i 19 stanica.
2001 – do danas: Izvan Moskve
U novom milenijumu linije metroa proširene su ne samo do predgrađa već i dalje od Moskovskog kružnog puta. Prva stanica izgrađena izvan Moskve bila je Bulevar Dmitrija Donskog, otvorena krajem 2002. Iste godine, posle dve decenije rekonstrukcije, otvorena je i stanica Varabjovi gori na obnovljenom mostu metroa Lužnjecki. Najdublja stanica, Park pobede, otvorena je u maju 2003.
Moskovski metro danas ima 408 km pruge, 15 linija i 238 stanica. Prosečnim radnim danom metroom se preveze između osam i devet miliona putnika. Sistem je gotovo u potpunosti pod zemljom, iako pojedine linije (1, 2, 4) prelaze reku preko mostova.
ŠEST MANJE POZNATIH ČINJENICA O MOSKOVSKOM METROU
1. Podzemna železnica Moskve nije samo glavna gradska saobraćajna arterija već i pravi podzemni muzej. Čak 44 stanice navedene su kao mesta kulturne baštine i pod zaštitom su Uneska.
2. Moskovski metro je svetski rekorder po pravovremenim polascima i dolascima s intervalom između vozova u špicu od samo 40 sekundi.
3. Postoje različite vrste karata. Najprikladnija je elektronska kartica „trojka“, koja se može koristiti u bilo kom javnom prevozu Moskve.
4. Pre Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine većina blagajnika metroa pohađala je kurs engleskog jezika, tako da danas gotovo na svim uplatnim mestima stoji nalepnica „Govorimo engleski“.
5. Nedavno je predstavljen novi projekat pod nazivom „Muzika u metrou“ kojim se muzičarima pruža mogućnost da podele svoje talente s javnošću.
6. Moskovski metro takođe oduševljava lokacijom svojih stanica. Na primer, Varabjovi gori jedina je metro stanica na svetu koja se nalazi na mostu. Toplo preporučujemo posetu ovom mestu, jer se odatle pruža fascinantan pogled na reku Moskvu, stadion „Lužnjiki“ i Moskovski državni univerzitet.
PET NAJLEPŠIH METRO STANICA U MOSKVI
Komsomoljska
Naziv potiče od skraćenice ,,komsomol“ za Komunističku omladinsku organizaciju. Lako ju je prepoznati po jarkožutim hodnicima. Zbog visokog plafona, brojnih murala i raskošnih detalja prava je predstavnica ove podzemne ,,Palate za sve ljude“. Počela je s radom 1952. godine.
Taganjska
Za razliku od prethodne, ova stanica prepoznatljiva je po svojoj kombinaciji plave i zlatne boje. Mada podseća na Orijent, dizajnirana je po uzoru na tradicionalne ruske motive. Otvorena je 1950. godine i punih osam godina važila je za najdublju stanicu (nalazi se 53 metra ispod zemlje). Danas titulu najdublje stanice nosi Park pobede, na dubini od 84 metra.
Kijevska
Stanica je dobila naziv po Kijevu, glavnom gradu Ukrajine, u kome je održano takmičenje za najbolje idejno rešenje njenog dizajna. Ovde se u mozaicima jasno vidi spoj ukrajinske i ruske kulture. Otvorena je 1954. godine.
Novoslobodska
Prepoznatljiva je po svojim vitražima letonskih umetnika. Letonci su pozvani u pomoć zato što u Rusiji tada nije bilo dovoljno majstora koji su poznavali tehniku vitraža. Stanica je otvorena 1952. godine i važi za jednu od omiljenih turističkih atrakcija.
Arbatska
Ova stanica nalazi se ispod Arbatskog trga, jednog od najstarijih u Moskvi. Njena gradnja povezuje se s početkom Drugog svetskog rata, kad je zamišljeno da bude sklonište od bombi, zbog čega je izgrađena na dubini od 40 metara. Druga je po veličini.
Pročitajte i… Transsibirska železnica: Čudesna spona između Evrope i Azije
Povezane vesti
Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije
Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost
Petar Iljič Čajkovski, kompozitor “Labudovog jezera”
Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela
RUSKI ČUDOTVORCI – ko su bili blaženi iz Rusije
Išli su bosi po snegu, lečili su i štitili obične ljude, predviđali događaje... Narod ih je poštovao i bojao ih se. Mnogima od njih podigao je hramove
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
