BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
Dan pobede (9. maj) nad nacističkom Nemačkom jedan je od najvažnijih i najdirljivijih praznika u Rusiji
Dan pobede (9. maj) nad nacističkom Nemačkom jedan je od najvažnijih i najdirljivijih praznika u Rusiji. Čuvajući uspomene na slavne borce, na hrabre dedove i pradedove koji su se borili za slobodu, Rusi se sećaju prošlosti i grade budućnost
Dan pobede nije samo jedan od važnijih praznika u Rusiji, to je, bez preterivanja, sveti dan za svakog stanovnika te zemlje. Pobednik u tom ratu bio je ceo ruski narod, složno, rame uz rame u odbrani svoje rodne zemlje. Gubici su bili toliki da nema nijedne porodice koja nije oplakivala nekog svog: milioni mrtvih, povređenih, nestalih, otetih ljudi, na koje sećanja žive i dan-danas – u srcima, u starim albumima, u pričama... Ruska sadašnjost ne bi bila spokojna i srećna da pre sedamdeset sedam godina ceo narod nije ustao protiv drskog neprijatelja. To je rana koja stalno krvari jer mnogi heroji pali na frontu nisu našli svoj mir i nisu oplakani kako im dolikuje. Na to podsećaju reči velikog vojskovođe Suvorova: „Rat nije gotov dok se poslednji vojnik ne sahrani“.
Nije važno samo učestvovati u svečanim događajima već i razumeti šta zapravo znači ovaj datum. Dan pobede je nastao u skladu s Ukazom Predsedništva Vrhovnog Sovjeta SSSR-a od 8. maja 1945. Ustanovljavanju praznika prethodili su događaji Velikog otadžbinskog rata, odnosno Berlinska ofanzivna operacija. Počelo je u aprilu 1945, kad se Crvena armija približila Berlinu. Postojala su tri fronta sa oko 2,5 miliona ljudi. Vermaht je konačno pao tek nakon zvanične bezuslovne predaje Nemačke u vidu potpisivanja relevantnog akta. To se dogodilo u noći između 8. i 9. maja u Karlshorstu (predgrađe Berlina) uz učešće nacističke komande i predstavnika savezničkih sila. U ime SSSR-a dokument je potpisao maršal G. Žukov.
Za sve ove godine ostali su simboli praznika kao što su Večna vatra, crveni karanfili, Georgijevska lenta, defile vojske i vatromet.
Sadržaj članka
Narandžasto-crne je boje, a njena istorija počinje 1769. godine, kad je carica Katarina II 26. novembra ustanovila Orden Svetog Georgija Pobedonosca – najviši vojni orden carske Rusije. Lenta je deo mnogih visokih vojnih odlikovanja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, a dodeljuje je i današnja Ruska Federacija. Georgijevsku lentu koriste i civili kao patriotski i javni simbol podrške ruskoj vladi.
U Tulskoj oblasti, u selu Pervomajsk, 9. maja 1957. godine zapaljen je prvi Večni plamen u SSSR-u. Međutim, zvanično, prvi Večni plamen upaljen je u Sankt Peterburgu (Lenjingrad) na Marsovom polju 6. novembra 1957. Vatra je simbol sećanja na poginule vojnike u ratu. Trenutno u Moskvi gore tri Večna plamena: na Preobraženskom groblju, na Grobu neznanog junaka i na Poklonoj gori (Park pobede).
Mnogi ljudi povezuju praznik s cvetom crvenog karanfila, koji simbolizuje boju zastave Crvene armije. U posleratnom periodu karanfili se 9. maja dodeljuju svim veteranima.
Parada pobede sastoji se od mnogih događaja. Ministar odbrane RF domaćin je parade. Komandant ga izveštava o spremnosti trupa. Sledi obilazak trupa moskovskog garnizona i zvuk melodije „Slava“. Nakon pozdravnog govora vrhovnog komandanta – predsednika Putina, uz zvuke artiljerijske paljbe svira se ruska himna. Zatim počinje defile trupa i demonstracija vojne moći Ruske Federacije na Crvenom trgu. Takođe se polaže cveće na Grob neznanog junaka. U vazduh se dižu vojni avioni, koji za kraj parade oslikavaju nebo u bojama državne zastave. Parada se završava vatrometom.
U zemljama bivšeg SSSR-a postoji 12 gradova–heroja (Brestska tvrđava nosi titulu tvrđave–heroja). Ovo je najviši stepen odlikovanja, koji podrazumeva herojsku odbranu tokom Velikog otadžbinskog rata. U ovim gradovima podignuti su komemorativni obelisci i spomen–obeležja palim braniocima otadžbine. Prvi gradovi–heroji nazvani su Lenjingrad, Staljingrad, Odesa i Sevastopolj odmah 1945. godine
Besmrtni puk je društveni pokret čiji je glavni cilj očuvanje ličnog sećanja na Veliki otadžbinski rat i njegove učesnike. Akcije koje organizuje ovaj pokret nose isti naziv. Prva takva akcija održana je u Tomsku 2011. Svake godine 9. maja učesnici povorki u organizovanoj koloni prolaze ulicama raznih gradova. U rukama drže fotografije svojih rođaka koji su učestvovali u borbi, bili u zarobljeništvu…
Dan pobede je simbol jedinstva ruskog naroda, koji je preživeo i iz rata izašao kao pobednik. Pokušaji revizije sa Zapada ne mogu da umanje značaj i veličinu tog događaja. Osećanje ponosa utkano je u svaku porodicu, a uspomene na te dane zauvek treba da ostanu i u našem sećanju.
Srećan vam Dan pobede!
Posetite na našem sajtu rubriku IZ RUSIJE S LJUBAVLJU i pročitajte i druge zanimljive tekstove koji afirmišu rusku istoriju, tradiciju i velike ruske umove…