Da li je opasno jesti jaja u kombinaciji s namirnicama bogatim holesterolom?

Naučnici u novoj studiji razmatraju da li opasno istovremeno jesti jaja i hranu bogatu holesterolom. Hajde da shvatimo da li je zaista razumno smatrati holesterol koji hrana sadrži opasnim po zdravlje.

Ideja da je holesterol povezan sa srčanim oboljenjima nije nova. Skoro svi su čuli za takozvani „loš holesterol“ u krvi. Međutim, pitanje štetnosti holesterola u našoj ishrani nije tako jednostavno.

Da li je opasno jesti jaja s namirnicama bogatim holesterolom?

Telu je potreban holesterol. Nalazi se u životinjskoj hrani (holesterol u ishrani) – jajima, puteru, mesu, škampima, jastozima. Pored toga, jetra ga može sintetizovati u potrebnoj količini. U ljudskoj krvi se kreće spajanjem kompleksa proteina i lipida – lipoproteina.

Kombinacija holesterola sa lipoproteinima niske gustine (LDL) jednostavno se naziva „lošim“ holesterolom, a sa lipoproteinima visoke gustine (HDL) – „dobrim“. Nivo „lošeg“ holesterola u krvi se povećava ne samo zbog konzumiranja holesterola u hrani.

Veruje se da se osetljivost ljudi na holesterol u ishrani može razlikovati. Naučnici su 1991. opisali 88-godišnjeg muškarca koji je jeo 25 jaja dnevno i nije pokazivao znake ateroskleroze. Međutim, ova reakcija se može smatrati izuzetnom: na kraju krajeva, holesterol u ishrani može povećati nivo „lošeg“ holesterola u krvi.

Nije opasan holesterol, već zasićene masti

Visok nivo „lošeg“ holesterola u krvi jedan je od faktora rizika za aterosklerozu i, kao posledicu, srčane bolesti i moždani udar. Prema savremenim idejama, među faktorima ishrane, odlučujući uticaj na ovaj nivo nema holesterol u ishrani, već zasićene masti. Nalaze se u mnogim životinjskim proizvodima i kokosovom ulju.

Da li je opasno jesti jaja zbog holesterola?

Jaja su dobar izvor kvalitetnih proteina, vitamina i drugih bioaktivnih supstanci, uključujući karotenoide, holin i lecitin. Između ostalih proteinskih namirnica, one su uključene u američke smernice za ishranu. Mnogi ljudi izbegavaju jaja u ishrani jer neki dokazi sugerišu da holesterol koji sadrže može povećati rizik od srčanih oboljenja.

Nova studija koja uključuje podatke od više od pola miliona ljudi otkrila je da je jedenje jaja povezano sa zdravstvenim rizicima. Učesnici studije su praćeni oko 16 godina. Svake godine su ispunjavali detaljne upitnike o svojoj ishrani.

Konzumiranje svakih dodatnih 300 miligrama holesterola ili svake polovine jajeta dnevno je povezano sa 7% povećanim rizikom od smrti od bilo kog uzroka, uključujući rak. Istovremeno, nije bilo reči o uticaju belanaca na ovaj indikator.

Autori studije, objavljene u PLoS Medicine, veruju da bi ograničavanje holesterola i posebno žumanca u ishrani trebalo da smanji rizik od smrti.

Koliko jaja dnevno možete pojesti, a da ne rizikujete svoje zdravlje?

Jaja su važan izvor holesterola u ishrani. Naučnici su dugo raspravljali o tome koliko jaja dnevno se može jesti. Naime, najveća mana u studiji je način na koji su prikupljene informacije o konzumiranju jaja. Kada se od ljudi traži da se sete šta su jeli čitavu godinu, može biti mnogo grešaka. Takve studije ne mogu dati tačne rezultate.

Naime, mi jedemo kombinacije namirnica, a jedan poseban aspekt ishrane — u ovom slučaju jaja — ne može se u potpunosti okriviti za probleme“, rekao je Garsija. Prema ekspertu, okrivljavanje jaja za povećani rizik od srčanih i vaskularnih bolesti je pojednostavljenje, pa su stoga „zaključci studije naduvani“.

Ranije je poznato da je konzumiranje puno jaja i holesterola u ishrani povezano sa nezdravim načinom života. Stoga, „efekat“ jaja u ishrani može biti posredovan drugim faktorima. Oni koji jedu više jaja češće jedu više masne i manje zdrave hrane (povrće, voće).

Uprkos dugogodišnjim istraživanjima, pitanje jaja u ishrani i zdravlju ostaje bez odgovora. Veliki broj epidemioloških studija dao je oprečne rezultate: neki kažu da su jaja dobra u umerenim količinama, drugi kažu da mogu biti štetna.

Nastavite da čitate

?>

Ljuske od jaja kao lek za osteoporozu i bolesti sistema za varenje

Povezane vesti

Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu 

16863

Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...

Visoka temperatura i vlažnost vazduha mogu biti rizični za zdravlje 

15346

Visoka temperatura i vlažnost vazduha može biti opasno jer je vašem telu je još teže da se ohladi.  Saznajte kako ovakva vremenska prilika deluje n...

Pronađen je glavni regulator upale — i to u moždanom stablu

14739

Istraživanja na miševima sugerišu da specifični neuroni unutar moždanog stabla deluju kao brojčanik na termostatu, odnosno regulator upale - fino p...

Naučnici upozoravaju da nelečeni karijes povećva rizik od moždanog udara

14661

Prema novim naučnim istražvanjima nelečeni karijes može da naglo poveća rizik od razvoja hemoragičnog moždanog udara. Naučnici spekulišu da je ova ...