Šta su neželjene intruzivne misli i kako se izboriti sa njima?

by Snežana Vranić | 09.11.2023

Neželjene intruzivne misli mogu biti veoma uznemiravajuće i teško ih je kontrolisati. One se često nazivaju i nametljivim, a o čemu je reč pročitajte u tekstu.

Da li ste se susretali sa nametljivim mislima? Radi se o trenucima kada je sve u redu, a odjednom poželite da načinite nekom štetu bez ikakvog razloga. Ili ste na primer svesni da niste nikoga udarili automobilom na putu do kuće, ali svejedno ne možete da se otarasite misli da je do toga ipak došlo. Upravo to su primeri nametljivih misli kojih se ne možete tako lako otarasiti.

Sadržaj članka

1 Šta su neželjene intruzivne misli?

Šta su neželjene intruzivne misli?

Nametljive misli su „ponavljajuće i neželjene misli koje se mogu odjednom pojaviti niotkuda“. kako kaže psihijatrica i autorka knjige „Praktični optimizam: umetnost, nauka i praksa izuzetnog blagostanja“ dr Su Varma (Sue Varma).

Neželjene intruzivne misli mogu biti o bilo čemu, ali najčešće je sadržaj seksualno neprikladan, nasilan, uznemirujući ili na neki drugi način u potpunoj suprotnosti sa karakterom osobe. Često mogu biti povezane i sa stragom i zbog toga ovakve misli kod osobe izazivaju gađenje, sramotu ili anksioznosst.

Članak se nastavlja posle reklama

Ko ima neželjene intruzivne misli?

Intruzivne misli može da ima bilo ko. One su veoma često pojavljuju, ali nisu uvek jako uznemirujuće. Međutim, njihova pojava kod ljudi sa poremećajima mentalnog zdravlja je posebno problematična. Naročito ako su u pitanju mentalne bolesti koje će učiniti da osoba poveruje da su nametljive misli istinite. One često prate stanja kao što su opsesivno-kompulsivni poremećaj, posttraumatski poremećaj, anksioznost, depresija ili poremećaji u ishrani.

Još uvek nije dokazano šta uzrokuje intruzivne misli, sem da se one mogu pojaviti u pojačanom obimu prilikom stresnog perioda, sigurnošću ili kontrolom nad okolinom.

Članak se nastavlja posle reklama

Kako izgledaju nametljive misli?

Ne postoji definicija kako izgledaju nametljive misli. One mogu biti svakojake u zavisnosti od karaktera i stanja osobe koja ih doživljava. Na primer, osobe koje vole decu mogu se odjednom zapitati da li su pedofili zbog toga. Pored toga, postoje i nametljive incestuozne misli gde se zapitate da li ste imali seks sa bliskim rođakom. Takođe, oni koji vode računa o visokom moralu, mogu upasti u razmišljanja o tome da li su nesvesno diskriminisali ljude. Moguće je i da osoba misli da imaju nešto na svom telu od čega će se razboleti i oni i ljudi oko njih.

Kako se rešiti intruzivnih misli?

Potpuno eliminisanje intruzivnih misli nije moguće jer su one normalne za većinu ljudi. Ukoliko dođe do ometanja normalnog života zbog intruzivnih misli, neophodno je potražiti pomoć. U tom slučaju se preporučuje kogntivna bihejvioralna terapija.

Ovo stanje može prouzrokovati stid, krivicu, depresiju, anksiznost ili strah od sopstvenog ponašanja i reakcija. Da bi ljudi izbegli da se dogodi scenario koji se događa u njihovim mislima, oni često izbegavaju određene situacije, što naravno, nije dobro rešenje. Na primer, ako se neko boji da bi mogao da udariti nekog autom, oni uopšte neće voziti. Sa druge strane, ako neko ima incestuozne misli, prestaće da posećuje tog člana porodice. Ovo stanje psihe toliko može uticati na ljude da provode sate istraživajući, obilazeći mesta koja su prošli ili proveravajući da nisu nekome naudili.

Međutim, kognitivno bihejvioralna terapija pomaže ljudima da nauče da njihove misli nisu toliko opasne. Oni misli postepeno izlažu okruženju kojih se plaše dobijajući odgovor koji je zdrav. Na primer, posete rođaka ili rođakinju sa kojim imaju incestuozne misli.

Članak se nastavlja posle reklama

Kako je to objasnio Džon Abramovic (Jon Abramowitz), profesor psihologije na Univerzitetu Severne Karoline: „Oni uče kako da drugačije vide svoje misli i uspostave novi odnos prema njima“. Terapije zahtevaju mnogo truda jer je ponekad veomaneprijatno suočiti se sa svojim strahovima. Ukoliko sama terapija ne uspeva, onda se u lečenje uključuju i lekovi.

Neželjene intruzivne misli ne možete ignorisati, a ne treba ni da ih analizirate jer ćete samo postati opsesivniji. Ako se borite sa ovakvom vrstom misli, zapamtite da niste ono što mislite i da postoji način da se izborite sa njima.