Nova studija pokazala: Pušenje dovodi do smanjenja mozga
Svi znamo da pušenje ima niz negativnih efekata na naš organizam, a sada se pojavila studija u kojoj je dokazano da pušenje dovodi do smanjenja mozga.
Istraživanje sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Vašingtonu naučnici su dokazali da prestanak pušenja može sprečiti dalji gubitak moždanog tkiva iako ga promena ove navike neće vratiti u prvobitnu veličinu.
Kako pušenje dovodi do smanjenja mozga?
Budući da ljudski mozak gubi volumena sa godinama, pušenje uzrokuje prerano starenje mozga. Studija objavljena na portalu „Biološka psihijatrija: Globalna nauka“ (Biological Psychiatry: Global Open Science) objasnila je na koji način su pušači izloženi visokom riziku od kognitivnog pada u vezi sa godinama i Alchajmerovom bolesti.
„Donedavno, naučnici su previđali efekte pušenja na mozak, delimično zato što smo fokusirani na sve strašne efekte pušenja na pluća i srce“, rekla je autorka i profesorka psihijiatrije Laura J. Bierut (Laura J. Bierut)
Naučnici već dugi niz godina znaju da su pušenje i manji volumen mozga povezani, ali nisu bili sigurni zašto je to tako, a sada je ustanovljeno i kako pušenje dovodi do smanjenja mozga. Postoji još jedan faktor koji je neophodno uzeti u obzir, a to je genetika. Otpilike polovina rizika od pušenja se može pripisati njegovim ili njenim genima.
Da bi razdvojivi vezu između gena, mozga i ponašanja, dr Bierut i Junhu Čang (Yoonhoo Chang), diplomirani student, analizirali su podatke i britanske Biobanke, javno dostupne biomedicinske baze podataka koja sadrži genetske, zdravstvene i bihevioralne informacije o pola miliona ljudi.
Od oko 40 000 učesnika Biobanke je podvrgnuto snimanju mozga koje se može koristiti za određivanje zapremine mozga. Tim je analizirao podatke o zapremini mozga, istoriji pušenja i genetskom riziku od pušenja za 32 094 osobe.
Istraživanje pokazalo da pušenje dovodi do smanjenja mozga, ali važni su i geni
Istraživanje je pokazalo da su sva tri faktora međusobno povezana. Veza između pušenja i zapremine mozga zavisila je od doze pušenja. Što je osoba pušila više cigareta dnevno, to je manji volumen njenog mozga. Koristivši se statističkom pristupu, istraživači su dođli do sledećeg sleda događaja: genetska predispozicija dovodi do pušenja što dovodi do smanjenja zapremine mozga.
Ono što je najveći problem jeste da pušenje dovodi do smanjenja mozga, a smanjeno stanje je nepovratno. Analizirajući podatke o ljudima koji su prestali da puše godinama ranije, istraživači su otkrili da je njihov mozak ostao trajno manji od mozga ljudi koji nikada nisu pušili.
„Šteta koja je učinjena ne može biti poništena, ali možete izbeći dalje nanošenje štete. Pušenje je faktor rizika koji se može promeniti. Postoji jedna stvar koju možete da promenite kako biste zaustavili starenje mozga i izložili se povećanom riziku od demencije, a to je da prestanete da pušite“, istakao je Čang.