Pronađen je glavni regulator upale — i to u moždanom stablu

Istraživanja na miševima sugerišu da specifični neuroni unutar moždanog stabla deluju kao brojčanik na termostatu, odnosno regulator upale – fino podešavaju upalu kada je potrebno.

Novo istraživanje na miševima otkrilo je da neuroni u moždanom stablu deluju kao termostat, pojačavajući ili snižavajući upalu kao odgovor na signale koje šalje vagusni nerv, koji povezuje mozak sa drugim organima u telu.

Pronađen je glavni regulator upale

U ranim fazama infekcije, ovi neuroni mogu podstaći koristan, proinflamatorni odgovor na sprečavanje invazije patogena. Međutim, kada se infekcija očisti, neuroni potiskuju ovaj odgovor kako bi sprečili neželjeno oštećenje zdravih ćelija. Istraživači su opisali ovaj sistem povratnih informacija u novoj studiji objavljenoj 1. maja u časopisu Nature.

Ako se slična povratna sprega nađe kod ljudi, naučnici bi jednog dana mogli da identifikuju lekove koji to regulišu. Na primer, lekovi koji ciljaju na ovaj regulator upale moždanog stabla mogli bi da se koriste za smanjenje upale kod bolesti u kojima ona nestaje, kao što su autoimune bolesti, rekli su istraživači.

Kako deluje regulator upale?

Moždano stablo povezuje glavni deo mozga, veliki mozak, sa malim i kičmenom moždinom, i reguliše ključne nevoljne funkcije kao što su disanje i rad srca. Istraživači su već znali da mozak i imuni sistem blisko komuniciraju jedan sa drugim, ali uloga moždanog stabla u tom procesu nije bila jasna.

Naučnici su takođe znali da vagusni nerv igra ključnu ulogu u upali; pokazalo se da stimulacija nerva deluje u nekoliko inflamatornih stanja, uključujući inflamatornu bolest creva (IBD) i reumatoidni artritis. Međutim, kako tačno svi ovi igrači komuniciraju nije bilo jasno.

Da bi razjasnili taj odnos, u novoj studiji, naučnici su stimulisali infekciju kod miševa koristeći bakterijske molekule koji obično izazivaju inflamatorni odgovor.

Stimulacija ovih neurona je, u međuvremenu, imala suprotan efekat – nivoi proinflamatornih molekula su opali za skoro 70%, dok su antiinflamatorni molekuli porasli skoro 10 puta. Ovo sugeriše da cNST neuroni mogu da kontrolišu inflamatorni odgovor tela na infekciju.

Pomak za buduća istraživanja

Uprkos ovim obećavajućim početnim nalazima, ostaju mnoga pitanja. Na primer, biće potrebno više istraživanja da bi se razumela priroda signala koji prolaze od moždanog stabla do imunih ćelija u ostatku tela.

Buduća istraživanja bi mogla da istraže da li mozak zna da se infekcija dogodila, da li može da identifikuje o kojoj se tačno infekciji radi ili da razvije pamćenje na nju u slučaju naknadne ponovne infekcijei.

Nastavite da čitate

?>

Simptomi gihta, lečenje i ishrana koja se preporučuje

Povezane vesti

Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu 

16863

Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...

Visoka temperatura i vlažnost vazduha mogu biti rizični za zdravlje 

15346

Visoka temperatura i vlažnost vazduha može biti opasno jer je vašem telu je još teže da se ohladi.  Saznajte kako ovakva vremenska prilika deluje n...

Da li je opasno jesti jaja u kombinaciji s namirnicama bogatim holesterolom?

14881

Naučnici u novoj studiji razmatraju da li opasno istovremeno jesti jaja i hranu bogatu holesterolom. Hajde da shvatimo da li je zaista razumno smat...

Naučnici upozoravaju da nelečeni karijes povećva rizik od moždanog udara

14661

Prema novim naučnim istražvanjima nelečeni karijes može da naglo poveća rizik od razvoja hemoragičnog moždanog udara. Naučnici spekulišu da je ova ...