Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu
Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...
Užurbani stil života kojim živimo danas utiče i na naš san i način ishrane. Međutim, postoje istraživanja koja ukazuju da loš san povećava rizik od demencije
Naučnici istražuju kako je san povezan sa starenjem i najnovije studije ukazuju na to da je gubitak dubokog sna povezan sa rizikom od demencije u starosti. „Smatra se da je duboki san za mozak najrestorativniji“, istakao je dr. Ričard Ajzakson (Dr. Richard Isaacson), direktor istraživanja na Institutu za neurodegenerativne bolesti na Floridi.
Sadržaj članka
Jedan od autora studije objavljenoj u časopisu JAMA Neurology, Metju M. Pase (Matthew P. Pase), je istakao da je starenje povezano sa smanjenjem količine najdubljih faza sna. Sporotalasna faza sna ili duboki san je treća faza koja je veoma važna za zdravlje mozga. Tokom ove faze, telo uklanja neželjene ili potencijalno štetne materije iz mozga, uključujući beta-amiloidni protein koji je karakteristični znak Alchajmerove bolesti.
„Rezultati istraživanja sugerišu da je hronični pad sporotalasnog sna veoma važan za predviđanje rizika od demencije, a ne individualne razlike u bilo kom trenutku“, ukazao je Pase.
Istraživanje je obuhvatalo 346 ljudi koji su u proseku imali 69 godina. Oni su učestvovali u Framinghamskoj studiji o srcu ( Framingham Heart Study) i u prethodnim istraživanjima: jedno, između 1995. i 1998. i drugom između 1998, i 2001. Ova studija srca indentifikuje uobičajene faktore koji doprinose kardiovaskularni bolest. Autori su takođe istražili da li loš san povećava rizik od demencije i količina dubokog sna koje su učesnici dobili povezane sa razvojem demencije nakon 17 godina.
Do ovog trenutka 52 učesnika je imao dijagnozu demencija. Svaki procenat smanjenja dubokog sna godišnje je bio povezan sa 27% povećanim rizikom od razvoja demencije i 32% većim rizikom od demencije zbog Alchajmerove bolesti. Stopa gubitka dubokog sna ubrzala se od 60. godine i dostigla vrhunac od 75. do 80. godine, a potom se usporavala. Oni koji su imali manje dubokog sna, imali su veći šansu da razviju kardiovaskularne bolesti.
Navedena studija nije jedina koja je našla poveznicu između dubokog sna i demencije. Studija koja je objavljena u maju je ukazala na to da je svakih 10% smanjenja dubokog sna značilo povećanje oštećenja tkiva koja formiraju veze između moždanih ćelija.
Ipak, još uvek nije u potpunosti dokazano da gubitak sporotalasnog ili dubokog sna izaziva demenciju. Takođe, moguće je da procesi koji se događaju u mozgu povezani sa demencijom mogu dovesti do gubitka sna.
Dakle, preporučljivo je da vodite računa o dobrom snu. Pase je istakao: „Dobro kvalitetan san je važan za mnoge zdravstvene aspekte i takođe može pomoći u zaštiti mozga kako starimo“. Ukoliko imate problema sa kvalitetnim snom, konsultujte se sa lekarom kako biste poradili na njemu.
Ako loš san povećava rizik od demencije, onda bi svi trebalo da obratimo pažnju koliko kvalitetno spavamo. Uređaj za praćenje sna u ovom slučaju može biti od pomoći. Pored toga, potrudite se da budete fizički aktivni i ograničite unos alkohola i kofeina.