Ruski naučnici su stvorili prvi lek za sprečavanje moždanog udara
Ruski naučnici su stvorili prvi lek za sprečavanje moždanog udara. Lek je napravljen tako da popuni problematične delove u krvotoku.
Do moždanog udara, ali i raka dovode razna venska rasprsnuća ili stvaranje tromba i drugih formacije koje nastaju zbog abnormalnog rasta tkiva. Ruski naučnici su sada razvili radioprovidne embolizate koji bi mogle da spreče ovaj problem, a samim tim i razvoj bolesti.
Sadržaj članka
Napravljen je prvi lek za sprečavanje moždanog udara
Istraživači sa Novosibirskog instituta za organsku hemiju N.N. Vorožcova SO RAN u saradnji sa firmom Medin, razvili su lek za sprečavanje moždanog udara i borbu protiv raka. Neurohirurzi sa sa klinike Mešalkina, obratili su se naučnicima sa zahtevom da razviju radioprovidne embolizate.
Embolizate su specijalni polimeri koji se koriste za popunjavanje obolelih horoidnih poleksusa (formacije u moždanim komorama). Lek je u stanju da spreči vaskularnu rupturu (rasprsnuće) i zaustavi malformacije (formiranje abnormalnog tkiva) koji mogu dovesti do moždanog udara.
Kako lek za sprečavanje moždanog udara deluje?
Istraživački institut za organsku hemiju SO RAN je u eksperimentalnim posudicama primetio opasnost i u naslagama u vidu plakova holesterola koji mogu da ometaju ili zaustavljaju protok krvi. Kako bi se moždani udar sprečio, proces je sledeći. Embolizacija se vrši tokom složene operacije usled koje se u femoralnu venu (vena u natkolenici) ubacuju specijalni kateteri koji potom mogu da isporuče spasonosni polimer do problematičnog dela u mozgu. Takođe, naučnici su naglazili da ovaj embolizat (polimer) mora biti radioneprovidan, imati umerenu polimerizaciju i mora biti u dovoljno, ali ne previše tečnom stanju.
Istovremeno, dobra osvetljenost vena je neophodna kako bi lekar mogao da vidi kretanje leka i kontroliše ubrizgavanje rastvora. Najčešće korišćena radionepropusna sredstva su jod i tantal.
Ovo je korisna metoda i za borbu protiv raka
Konkretno, embolizacija vam omogućava da blokirate sud koji snabdeva krv tumorom, pa bi zbog nedostatka ishrane, rast i umnožavanje tumorskih ćelija mogli prestati.
Da bi sproveli eksperimente, naučnici su koristili svinjske krvne sudove koji imaju prečnik sličan ljudskom. U sledećoj fazi, razvijeni lek će biti testiran na toksičnost i biće sprovedena dalja klinička ispitivanja. Naučnici planiraju da završe poslednju fazu testiranja do kraja 2024. godine.