Ruski somnolog otkriva kako muzika utiče na funkciju mozga

Muzika je odavno poznata po svojoj sposobnosti da smiri um i telo. Od uspavanki do umirujućih plejlista za meditaciju, muzika nas može prevesti u stanje mira, čineći je savršenim saputnikom za spavanje.

Načelnik Somnološkog centra Kliničko-dijagnostičkog centra MEDSI na Moskvi, lekar funkcionalne dijagnostike najviše kategorije, somnolog Tatjana Surnenkova
objašnjava koje benefite donosi muzika.

Kako muzika utiče na funkcije mozga?

Slušanje muzike nije samo prijatno, već je i korisno. Istraživanja su pokazala da muzika može pomoći u smanjenju anksioznosti, smanjenju otkucaja srca, jačanju imunološkog sistema i poboljšanju raspoloženja i pamćenja.
Muzika može izazvati snažne emocije, živa sećanja, pa čak i uticati na vaš otkucaj srca i nivo stresa.

Muzika ima brojne benefite za zdravlje

Pravi zvuci nam mogu pomoći da se opustimo, odvratimo misli od dnevnih briga i postavimo pozornicu za miran san. Pored stvaranja opuštajuće atmosfere, muzika ima sledeće efekte na san:

Muzika može poboljšati kvalitet sna: Istraživanja su pokazala da slušanje umirujuće muzike pre spavanja može pomoći u smanjenju kašnjenja spavanja (vreme koje je potrebno da se zaspi), produži trajanje sna i poboljša kvalitet sna. Glavna stvar je tempo i ritam muzike. Spori, stabilni ritmovi mogu pomoći da usporimo disanje i rad srca, signalizirajući našim telima da je vreme za odmor.

Muzika može povećati nivo energije: Umirujuće melodije povećavaju količinu vremena provedenog u restorativnim fazama sporotalasnog i REM sna. Povećava energiju i funkcionalnost.

Može smanjiti anksioznost i stres: Muzika takođe može da aktivira parasimpatički nervni sistem, snižava krvni pritisak, otkucaje srca i hormone stresa koji izazivaju anksioznost, kao što je kortizol.
Spori instrumentali mogu da vam odvrate um od ponavljajućih, anksioznih misli koje vas drže pod stresom.

Muzika može smanjiti nesanicu: Opuštajući efekti muzike mogu pomoći ljudima sa nesanicom da brže zaspu i duže spavaju. Manje uznemirujućih buđenja će vam pomoći da provedete više vremena u dubokom, obnavljajućem snu, a ne u laganom, plitkom snu.

Podiže raspoloženje: Uživanje u vašim omiljenim pesmama za dobro raspoloženje može da vrati srećne uspomene i emocije koje mogu pomoći u borbi protiv anksioznosti. Istraživanja pokazuju da muzika može pokrenuti oslobađanje dopamina i čak može pomoći u sprečavanju depresije.

Vrsta muzike koja se preporučuje

Žanr i kompozicija muzike koju koristite za spavanje igra odlučujuću ulogu. Na primer, muzika sa konstantnom jačinom zvuka i sporim melodijama može biti bolja za promovisanje sna od muzike sa iznenadnim promenama jačine zvuka ili složenim, brzim melodijama. Takvi zvuci su dosadni i mogu da vas razbude kada zaspite.

Muzička terapija za mozak može poboljšati vaš san i očistiti vaše misli vašim jedinstvenim zvukom. Ova metoda snima vaše moždane talase u aktivnim i pasivnim stanjima, a zatim ih pretvara u CD klasične muzike koji možete slušati dok se opuštate ili spavate. Metodu je 1991. godine razvio profesor Jakov Levin na Moskovskoj medicinskoj akademiji.

Istraživači su razvili algoritme za pretvaranje elektroencefalograma (EEG) u personalizovanu muzičku datoteku. Snimajući EEG u opuštenom stanju i pažljivo uređujući željene frekvencije, a zatim ih pretvarajući u muziku, naučnici su otkrili da mogu proizvesti efekat zavlačenja mozga koji promoviše opuštanje i san.

Eksperimentišući sa različitim instrumentima, otkrili su da klasični klavir daje najbolji efekat. U dvostruko slepim kontrolisanim studijama, primećeno je da je 80% ispitanika prijavilo poboljšanje sna. Zanimljivo je da subjekti koji su slušali muziku u mozgu druge osobe nisu pokazali nikakve promene, čak ni kada im je rečeno da je to njihova sopstvena muzika.

Nastavite da čitate

?>

Jednostavne metode PROTIV NESANICE (II deo)

Povezane vesti

Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu 

16863

Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...

Visoka temperatura i vlažnost vazduha mogu biti rizični za zdravlje 

15346

Visoka temperatura i vlažnost vazduha može biti opasno jer je vašem telu je još teže da se ohladi.  Saznajte kako ovakva vremenska prilika deluje n...

Da li je opasno jesti jaja u kombinaciji s namirnicama bogatim holesterolom?

14881

Naučnici u novoj studiji razmatraju da li opasno istovremeno jesti jaja i hranu bogatu holesterolom. Hajde da shvatimo da li je zaista razumno smat...

Pronađen je glavni regulator upale — i to u moždanom stablu

14739

Istraživanja na miševima sugerišu da specifični neuroni unutar moždanog stabla deluju kao brojčanik na termostatu, odnosno regulator upale - fino p...