Gusle su lek za srce i dušu

U subotu 7. oktobra, održano je 33. tradicionalno veče guslara i epske poezije u Kovinu

by Tanja Tomčić | 09.10.2022

Sala pozorišta u domu kulture u Kovinu, sinoć je bila ispunjena do poslednjeg mesta. Svi okupljeni i prisutni su uz „salve aplauza, izdaha, osmeha i suza“, gromoglasno pozdravili velikane umetničke scene srpskog guslarstva. Učesnici programa predstavili su guslarski istorijski vremeplov, podsetili na teške i velike dane srpske istorije, na stradanje i pobede, na neuništivost srpskog naroda koji je uvek rađao nekog Miloša Obilića, Vojvodu Sinđelića, Vojvodu Radimira Putnika, majora Tepića, Heroje sa Košara, koji na žalost često budu nepravedno zaboravljeni, ali zato gusle i naši guslari i epski recitatori – zaboraviti nikada neće.

Organizator ovog tradicionalnog 33. po redu skupa je gospodin Blagoje Bogdanović, koji je pozdravio sve okupljene naglasivši da ovakvi skupovi poput „Večeri guslara“, čuvaju svetle trenutke naše istorije, koji nam daju status i dokaz da smo jedan od najstarijih evropskih i svetskih naroda. Skup je otvorio „kovinski hor“ pesmama posvećenim Mitropolitu Nikolaju Velimiroviću. U programu su učestvovala najveća imena srpskog guslarstva, Slavko Jeknić, Vukojica Sandić, Vlado Runjo, Jovan Lakićević, kao i ostali majstori guslarstva. Da podsetimo, gusle su uz trubu i frulu najautentičniji srpski instrument, koji „budno motri na sve istorijske događaje srpskog naroda!“.

Gospodin Blagoje Bogdanović, organizator i začetnik tradicionalnih večeri guslara u Kovinu

Članak se nastavlja posle reklama

Organizator, gospodin Blagoje Bogdanović, koji je predsednik podružnice Prekodrinskih Srba u Kovinu, izjavio je za magazin “Ruski doktor” da mu je želja da sledeće godine, na 34. skupu guslara, u repertoaru budu i ruske patriotske pesme, koje bi izvodili ruski izvođači (ruski hor) ili proslavljena srpska glumica Ivana Žigon.

Program je vodio profesor Nikola Ljuboja, pozivajući da se svi prisutni okupe sledeće godine na istom mestu i istim povodom, jer Skup guslara i veče epske proze su uz „Starog Lalu“ najveća manifestacija „turističkog Kovina“, istakao je profesor Ljuboja.