Naučnici tvrde da ljudi naglo stare u dve ključne tačke u životu
Naučnici su otkrili da na molekularnom nivou ljudi ne stare postepeno, već u dva ubrzana naleta – sa 44 godine i sa 60 godina. Starenje je prirod...
Kako postajemo stariji, svi strahujemo od prve sede dlake koja će biti jedan od prvih znakova starenja. Ipak, neki ljudi počnu da sede veoma rano. Naučnici su otkrili da postoji gen za rano sedenje, kao i da promene u imunitetu mogu prouzorokovati menjanje boje vlasi.
Prema stručnjacima, gen MITF je odgovoran za to što neki ljudi ranije sede. Istraživanje je sprovedeno na miševima dokazujući da su izmene u ovom genu uzrokovale sedu boju vlasi. Pored toga, dokazano je i da loš imunitet utiče na to da kosa ranije počinje da sedi.
Naučnici sa Univerziteta Merilend u saradnji sa drugim američkim naučnim organizacijama došli su do zaključka da rano sedenje može biti povezano da promenama boja koje. Studija je objavljena u PLOS Biology.
U okviru istraživanja sprovedena je serija eksperimenata na miševima u kojima je promenjen gen MITF – odgovoran za funkcionisanje proteina koji određuje boju očiju, kože i kose kod ljudi. Oni miševi kojima je bio izmenjen ovaj gen, počeli su da postaju sivi mnogo ranije od svojih rođaka. Međutim, istraživanja su pokazala i da postoji direktna veza između imunog sistema i promene boje kose ili dlake sa godinama.
Ono što mi nazivamo sedenjem je u stvari gubitak pigmenta u kosi koji se smanjuje i poruzrokuje sivu dosadnu boju. Osim što postoji gen za rano sedenje, postoji i jasan odnos između količine kose na glavi, njene strukture i boje. Na primer, ljudi sa crvenom kosom će prvi početi da sede.
Loša ishrana takođe može dovesti do većeg broja sedih vlasi. Razlog ovome je nedostatak vitamina B12 (koji se često primećuje kod osoba koje su na dijeti ili su vegetatijanci). Ovaj nedostatak dovodi do smanjenja količine pigmenta u kosi. Da ne biste prerano posedeli, stručnjaci savetuju da uvrstite u ishranu šagarepu, skušu, losos, sveži sir, jaja i sardine.
Prema novim istraživanjima, skrivene naslage masti povećavaju rizik od upale mozga i demencije