ANESTEZIJA: da li je opasna i kako utiče na pamćenje

by Milan Marković | 23.03.2018

Svaki bolesnik kome predstoji operacija boji se da se neće probuditi posle anestezije. Srećom, ovi strahovi su neopravdani i većina pacijenata dolazi sebi bez problema. Međutim, poslednjih godina ispostavilo se da narkoza ima nepovoljne posledice koje utiču na zdravlje u daljoj perspektivi. Među komplikacijama su problemi s pamćenjem, pogoršanje intelektualnih sposobnosti, čak i Alchajmerova bolest. Evo šta stručnjaci kažu o ovome…

Anestezija nije opasna
Narkoza iliti opšta anestezija predstavlja uvođenje čoveka u stanje gubitka svesti pomoću lekova koji koče nervni sistem. Ona omogućava da se operacije sprovode bezbolno i održava pacijenta u nepokretnom i opuštenom stanju, što hirurzima pruža mogućnost da rade svoj posao. S korišćenjem narkoze počelo se 1846. godine, prvo u stomatologiji, a zatim i u drugim granama medicine. Prilikom porođaja kraljici Viktoriji su dali opštu anesteziju hloroformom. U naše vreme narkoza se dobija uvođenjem preparata u krv ili udisanjem narkotičkog gasa. Bolesnik pod narkozom ne oseća bol i ne reaguje na spoljašnje uticaje. Disanje se zaustavlja, anesteziolog priključuje pacijenta na aparate za veštačko disanje, a zatim do poslednje sekunde operacije kontroliše rad svih sistema u organizmu.
Četrdesetih godina 20. veka na milion operacija bilo je 640 smrtnih ishoda zbog komplikacija izazvanih narkozom. Zahvaljujući razvoju medicine, od sedamdesetih godina taj broj je smanjen za 90%. U današnje vreme anestezija je praktično bezopasna.
Kod većine bolesnika opšta anestezija ne izaziva komplikacije. Neki se posle narkoze žale na mučninu, povraćanje, bolove u grlu, ali ove tegobe brzo prolaze. Veoma su retki slučajevi upale pluća ili moždanog udara posle anestezije. Rizik od takvih komplikacija povećava se kod ljudi s teškim oblikom gojaznosti i dijabetesa koji pored toga i puše, mada, ponavljamo, to je krajnje retko. Uopšte uzevši, narkoza predstavlja veliko dostignuće u nauci. Bez nje ne bi bilo moguće spasavati ljude. Danas na operacioni sto dospevaju i takvi bolesnici koje bi u prošlosti odbili za hirurško lečenje. Stare osobe, oni koji uzimaju desetine lekova, čak i pacijenti koji imaju preko 100 godina – uspešno prolaze više operacija zahvaljujući visokoj sigurnosti anestezije.

Zaboravnost zbog narkoze?
Pre nekoliko godina u jednom poznatom naučnom časopisu objavljeni su uznemirujući podaci: kod 76% bolesnika starijih od 60 godina godinu dana posle ortopedske operacije smanjile su se kognitivne sposobnosti – pamćenje, brzina reakcije, pamćenje novih informacija, pažnja. Kod njih 11% bila je reč o znatnom padu ovih funkcija.
Poslednjih godina posledice anestezije sve više privlače pažnju nauke, pa se sprovodi na desetine istraživanja. Postoje hipoteze da je to povezano s upalnom reakcijom u mozgu posle narkoze ili pak s odumiranjem dela moždanih ćelija. Druga pretpostavka: tokom operacije mozak ne oseća bol, ali on postoji i dovodi do lučenja hormona stresa, koji remete rad imunosistema. Pošto ovaj problem najčešće pogađa veoma stare bolesnike, izneto je mišljenje o vezi s promenama krvnog pritiska tokom operacije… Dakle, hipoteza je mnogo, ali nauka zasad nema objašnjenja.

Nije narkoza, nego godine
Neki lekari se ne slažu s optužbama na račun anestezije. Oni kažu da su loše posledice retke i često nisu povezane s narkozom, nego s opštim stanjem bolesnika. Na primer, istraživanjem u Rusiji utvrđeno je da veoma stari bolesnici kojima je data narkoza zaista češće od drugih pate od demencije (staračko slabljenje pamćenja i mišljenja). Mada, naučnici su saopštili da uzroci nisu jasni: moguće je da je tako delovala sama operacija, a možda i narkoza, ili oba faktora zajedno. Međutim, britanski naučnici su otkrili da se kod osoba starijih od 50 godina koje su se podvrgle operaciji pre tri do sedam godina dvaput češće javlja Alchajmerova bolest nego kod njihovih vršnjaka koji nisu operisani. Naučnici su izneli mišljenje da tako deluju analgetici koji se udišu preko maske, budući da oni izazivaju stvaranje toksičnih belančevina koje uzrokuju Alchajmerovu bolest. Mada, ni ova hipoteza nije potpuno dokazana i za njenu proveru su potrebna dodatna ispitivanja. Uostalom, postoje i suprotni podaci. Francuski naučnici smatraju da istraživanja koja bi trebalo da posluže kao uzbuna ne uzimaju u obzir jednostavnu činjenicu: posle 45. godine i kod zdravih osoba smanjuje se brzina mišljenja, usporavaju se reakcije i sposobnost za učenje nečeg novog. U tom smislu, velika je mogućnost da dobijeni podaci nemaju nikakve veze s anestezijom. Štaviše, ako se kod veoma starih osoba i pogorša pamćenje posle narkoze, onda je ta pojava privremena, te se za dve-tri godine svaka razlika između operisane osobe i njenog zdravijeg vršnjaka koji nije bio podvrgnut totalnoj anesteziji – briše.

Velika tajna anestezije
Čudno, ali mehanizam delovanja narkoze do dana današnjeg još nije jasan lekarima i zato oni ne razumeju ni uzroke njenih komplikacija. Prema rečima stručnjaka, lekari znaju da daju narkozu, ali ne razumeju kako ona deluje. Postoji nekoliko teorija, ali nijedna od njih ne baca ni tračak svetlosti na mehanizam delovanja narkoze, tj. niko ne zna zašto neki lekovi imaju anestetičko dejstvo. Nažalost, u razumevanju rada centralnog nervnog sistema do danas je ostalo mnogo rupa…

Članak se nastavlja posle reklama

Loše ocene zbog narkoze?
Komplikacije nastale usled opšte anestezije mogu da ispoljavaju negativan uticaj i na mlade ljude. Veliki broj ispitivanja ukazao je na povezanost narkoze s problemima u govoru i smanjenom sposobnošću učenja kod dece. Istraživanja koja su rađena na ovu temu (oblast pedijatrije) pokazala su da ponovljena narkoza u uzrastu do dve godine suštinski povećava rizik od smanjenja sposobnosti učenja. Naravno, i ova verzija je imala oponente. Oni su izjavili da se za loše ocene ne sme okrivljavati samo anestezija. Moguće je da dete uči lošije samo zato što je bolovalo u detinjstvu pa je zbog toga zaostalo za vršnjacima.

Epidural umesto maske
Dok naučnici traže uzroke, lekari pokušavaju da ograde bolesnike od neprijatnih posledica. Jedan od načina jeste da se, po mogućnosti, koriste druge metode anesteziranja, npr. epiduralna ili spinalna anestezija (pacijent je svestan ali ne oseća bol u određenom delu tela). U nemačkom naučnom časopisu za anesteziju objavljen je članak o 400.000 starijih pacijenata koji su operisali kuk. Ispostavilo se da je posle epiduralne anestezije smrtnost kod bolesnika bila manja, a opšte zdravstveno stanje bolje nego posle narkoze. Ali, ova metoda nije uvek primenljiva. Ona ne odgovara svim bolesnicima i ne za svaku operaciju. Po mišljenju anesteziologa, jedino što se sad može uraditi jeste – potruditi se da se bolesnik u godinama nakon operacije što pre vrati u normalan život. Stres od hirurške intervencije, opšte anestezije i promena u uobičajenom životnom toku u svakom slučaju pogoršavaju stanje starije osobe i utiču na njeno pamćenje i raspoloženje. Povratak normalnom režimu, kao i izvesne fizioterapeutske procedure, pomažu da se rizik od postoperativnih komplikacija svede na minimum.

Članak se nastavlja posle reklama

Foto: Thinkstock

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Članak se nastavlja posle reklama