Šta je sindrom nemirnih nogu i kako da ga prepoznate?
Sindrom nemirnih nogu često onemogućava normalan san izazivajući neprijatne simptome. Šta karakteriše ovo stanje saznajte u tekstu.
Razlozi za nesanicu i probleme sa snom mogu biti različiti, a ovaj sindrom je jedan od čestih razloga za to. Simptomi umeju da budu veoma neprijatni i da utiču na svakidašnji životm, a razlozi za nastanak ovog sindroma mogu biti nasledni ili stečeni.
Sadržaj članka
Šta je sindrom nemirnih nogu?
Ovo stanje se naziva u Vilis-Ekbomov sindrom. To je uobičajen senzomotorni simptom kojeg karakteriše nagon za pomeranjem nogu tokom stanja mirovanja, a nestaje aktivnim pokretom.
U pitanju je oštećenje sistema dopaminskih neurona u mozgu što pomaže u povećanju motoričke aktivnosti, smanjenju ukočenosti pokreta i smanjenju hipertoničnosti mišića. Međutim, zašto do ovoga dolazi još uvek nije utvrđeno. Povećanje simptoma uveče se poklapa sa dnevnim smanjenjem nivoa dopamina u mozgu, kao i sa periodom najnižeg nivoa gvožđa u krvi.
Koji su simptomi za sindrom nemirnih nogu?
Ovo stanje pacijenti opisuju kao peckanje, svrab, pulsiranje, utrnulost, puzanje i anksioznost u nogama. Ove parestezije su obično lokalizovane u nogama, a u retkim slučajevima su zahvaćene butin i još ređe ruke. Simptomi se obično javljaju u obe noge. Ponekad umeju da budu asimetrični, a retko su jednostrani. Skoro uvek sindrom nemirnih nogu ima četiri uzastopna pokreta u trajanju do 5 sekundi u intervalima do 1,5 minuta. Pojavljuju se uveče i dostižu svoj maksimum između 22 i 2 sata posle ponoći. Sindrom se javlja u bilo kom uzrastu, ali je najizraženiji kod ljudi srednjih i starijih godina. Žene su podložne ovom stanju 1,5 puta češće od muškaraca.
Česte komplikacije za sindrom nemirnih nogu su poremećaji spavanja, anksiozni i depresivni poremećaji, ograničenje društvenih i kućnih aktivnosti što dovodi do smanjenja kvaliteta života. Nelagodnost se smanjuje aktivnim pokretima, pa su pacijenti primorani ili da hodaju ili da jednostavno pomeraju noge u krevetu. Takođe, javljaju se poteškoće sa spavanjem, kao što je hronična nesanica, pospanost tokom dana što dovodi do rasejanosti, smanjene koncentracije, opšte slabosti, umora, razdražljivosti i slično.
Vrste sindroma nemirnih nogu
Postoje primarni (idiopatski) i sekundarni (simptomatski) oblici sindroma nemirnih nogu koji se javljaju sa približno jednakom učestalošću.
Primarni oblik se javlja u odsustvu bilo koje druge somatske ili neurološke bolesti i karakteriše se po tome što se obično javlja u mladosti i predstavlja naslednu bolest koja se javlja zbog nekoliko gena iako priroda nasleđivanja nije u potpunosti jasna.
Sekundarni oblik sindroma se javlja kao manifestacija raznih drugih bolesti ili patoloških stanja. Obično se javlja kod pacijenata starijih od 50 godina.
- pacijenti sa retkom manifestacijom sindroma
- pacijenti sa stalnom (dnevnim) manifestacijom sindroma
- pacijenti koji su otporni na lečenje
Šta uzrokuje sindrom nemirnih nogu?
Najčešći uzrok sekundarnog oblika sindroma su polineuropatije. Međutim, njega mogu uzrokovati i:
- anemija
- nedostatak vitamina B, magnezijuma, tiamina i gvožđa
- lezije kičmene moždine i diskogena radikulopatija
- teška bolest bubrega i uremija
- Parkinsonova bolest
- oštećenje arterija i vena donjih ekstremiteta
- neki tumorski procesi
- fibromijalgija
- hipotiroidizam i tireotoksikoza
- hronične opstruktivne bolesti pluća
- Lajmska bolest
- tokom trudnoće
Treba uzeti u obzir i da se manifestacije sindroma ponekad uzrokovane ili pojačane upotrebom određenih supstanci i lekova kao što su: tricklični antidepresici, selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina, preparati litijuma, antipsihotici, antihistaminici i antiepileptici.