Koji su simptomi multiple skleroze i kada treba da odreagujete?

by | 18.12.2023
Simptomi multiple skleroze

Simptomi multiple skleroze mogu biti raznovrsni zbog čega je teško dijagnostifikovati ovo stanje. Međutim, istovremeno je veoma važno znati kada treba da odreagujete.

Multipla skleroza je ozbiljno stanje koje utiče na nervni sistem i čini da organizam napada sam sebe. Pošto mesto oštećenja nerava može biti na različitim mestima, tako se i simptomi mogu razlikovati.

Šta je multipla skleroza i kako nastaje?

Termin multipla skleroza označava prisustvo višestrukih ožiljaka koji su rasuti u različitim delovima mozga i kičmene moždine. Ovo je hronična, progresivna neurodegenerativna autoimuna bolest centralnog nervnog sistema koja zahvata mozak, kičmenu moždinu i optičke nerve.

Većina nervnih vlakana je prekrivena mijelinskim omotačem. Mozak šalje elktrične impulse duž nerava u različite delove tela, a ovi impulsi kontrolišu sve naše dobrovoljne i nevoljne pokrete. Zdravi nervi su izdvojeni uz pomoć mijelinskog omotača koja je zaštitni sloj i obezbeđuje ishranu aksona, održava njegovu strukturu i štiti nerve od oštećenja i ubrzava prenos nervnih impulsa.

Članak se nastavlja posle reklama

Simptomi multiple skleroze signalizuju da sopstveni imuni sistem osobe greškom napada i uništava mijelinsku ovojnici nervnih vlakana. Tamo gde se mijelin gubi, formira se ožiljno vezivno tkivo koje može izobličiti ili u potpunosti blokirati prenete impulse. Nervni sistem neko vreme kompenzuje poremećaje, ali kako bolest napreduje, ozbiljnost simptoma se stalno povećava od blage utrnulosti udova do paralize i slepila.

Zašto dolazi do multiple skleroze?

Još uvek nije poznat razlog zašto imune ćelije počinju da napadaju nervna vlakna sopstvenog tela. Postoji mišljenje da na razvoj bolesti mogu uticati mnogi faktori kao što su genetska predispozicija, aktivno i pasivno pušenje, nedostatak vitamina D, izloženost retrovirusima, humani herpes virus, bakterijske infekcije, visok sadržaj soli u ishrani, loša životna sredina, povrede mozga, oštećenje kičmenog stuba, višak kilograma, stres i druge autoimune bolesti.

Članak se nastavlja posle reklama

Bolest se najčešće dijagnostikuje u dobi od 20-45 godina, ali se simptomi multiple skleroze mogu javiti i kod dece. Žene se dva puta češće razboljevaju, ali je kod muškaraca bolest teža i manje reaguje na lečenje.

Vrste multiple skleroze

Postoji nekoliko tipičnih varijanti toka bolesti:

  • Reminentni tok je najčešća varijanta u nastanku bolesti. Smenjuju se rasplamsavanje bolesti i periodi remisije/mirovanja (u kojima se potpuno ili nepotpuno obnavljaju funkcije između rasplamsavanje) i odsustvo povećanja simptoma tokom perioda remisije. Često se ovo pretvara u sekundarnu progresiju.
  • Progresivni tok da bolest stalno napreduje. Primarni progresivni tok znači da od samog početka bolesti, najmanje godinu dana, dolazi do povećanja težine simptoma bolesti bez perioda poboljšanja. Sekundarni progresivni tok znači da se težina simptoma bolesti povećava najmanje 6 meseci bez stabilizacije ili poboljšanja nakon rasplamsavanja bolesti.

Multipla skleroza takođe može biti biti aktivna ili neaktivna (stvaranje novih lezija ili njihovo nestvaranje).

Koji su simptomi multiple skleroze?

Prvi simptomi se javljaju kada je veće 50% nervnih vlakana već zahvaćeno, tj. u početku bolest često ni nema simptome. Razlog ovome je što zdrave moždane ćelije preuzimaju funkciju pogođenih područja. Međutim, gde i kada će se javiti simptomi zavisi od toga koji deo je zahvaćen. Kako bolest napreduje, simptomi se povećavaju i postaju raznovrsniji.

Članak se nastavlja posle reklama
  • Oštećenje malog mozga i njegovih poveznica
    U ovom slučaju se javlja jaka napetost u nogama i rukama, moguća je paraliza, poremećena koordinacija pokreta, teturanje pri hodu, nevoljni pokreti, drhtanje ruku i nogu, poremećena govorna funkcija i vrtoglavica.
  • Oštećenje optičkog nerva
    Ovaj tip multiple skleroze karakterišu sledeći simptomi: smanjen vid na jednom oku do potpunog slepila, crna tačka u centru vidnog polja, veo pred okom, osećaj zamućenog stakla. Takođe, dolazi do poremećaja očne jabučice, razvija se dvostruki vid.
  • Oštećenje kičmene moždine
    Simptomi multiple skleroze ovog tipa karakterišu stalni zamor, gubitak kontrole nad crevima i bešikom, zadržavanje mokraće i zatvor, promene u seksualnim funkcijama, uklještenje živca, osećaj električne struje kad nagnete glavu napred koja prolazi kroz kičmu, ponekad zrače u udove, osećaj pečenja ili bol kao odgovor na dodir, peckanje ili utrnulost udova.
  • Oštećenje moždanog stabla
    Javlja se slabost ili grč mišića, povremena utrnulost jedne polovine lica, centralna ili periferna oduzetost facijalnog nerva, gubitak sluha, smanjena osetljivost ukusa.
  • Oštećenje moždanih hemisfera
    U ovom slučaju se primećuje smanjenje pamćenja i pažnje, usporena je brzina izvođenja neuropsiholoških testova, poremećaju ponašanja, preterana anksioznost, loše raspoloženje, depresija ili euforija. Nakon toplih kupki i pod uticajem vruće klime, stanje pacijenta se privremeno pogoršava.

Dijagnoza i lečenje

Pošto postoje različiti simptomi multiple skleroze, to otežava dijagnozu. Dva glavna klinička znaka koja potvrđuje ovo stanje su simptomi koji se javljaju u različitim delovima centralnog nervnog sistema i prisustvo najmanje dva napada bolesti čija je pojava vremenski razdvojena periodom od najmanje mesec dana. Dijagnoza multiple skleroze se postavlja tek nakon što se isključe sva moguća oštećenja mozga.

Lekar će saslušati simptome, obaviti pregled nervnih funkcija, koordinacije i vida. Potom će pacijent biti poslat na dalje laboratorijske analize. Multipla skleroza se najčešće leči konzervativno, lekovima.

tongpatong/GettyImagesPlus

Tagovi:

multipla skleroza simptomi multiple skleroze top uzroci

Nastavite da čitate

Povezane vesti
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs

PROČITAJTE I OVO