Nivo kortizola u krvi: Šta vam govori hormon stresa?
Nivo kortizola u krvi varira tokom svakog dana, ali ponekad su njegove povišene i snižene vrednosti dugotrajne, a to je znak da nešto nije u redu.
Kortizol se često naziva i hormonom stresa. I povišen i snižen nivo kortizola je pokazatelj problema sa endokrinim sistemom i često ima niz pratećih simptoma. Problem je što se ovi simptomi često pripisuju nečem drugom.
Sadržaj članka
Zašto je nivo kortizola u krvi važan?
Kortizol je je hormon koji proizvodi kora nadbubrežne žlezde. Njih ima dve i nalaze se iznad bubrega. Ove endokrine žlezde proizvode kortizol uz pomoć adrenokorikotropnog hormona (ACTH). Kortizol cirkuliše u krvi u slobodnoj formi u obliku jedinjenja sa proteinima (globulinom i albuminom), a takođe i u vezi sa crvenim krvnim zrncima.
Kortizol je dobio naziv hormona stresa je formira odbrambene reakcije na spoljne pretnje i stresne situacija. On usled stresnih situacija povećava rad srca i krvni pritisak, a istovremeno aktivira i funkciju mišića, smanjujući potrošnju glukoze u njima dok je aktivno pozajmljuje iz drugih organa. Tačnije, kortizol koristi resurse iz tela da spase život.
Sa druge strane, povećava se rizik od razvoja dijabetesa i gojaznosti usled netrošene glukoze u mišićima u slučaju kada pretnju/stres nije pratila fizička aktivnost (poput bežanja). Tačnije, organi koji nisu primirli dovoljno glukoze počinju da zahtevaju „dopunu“, pa se osoba intuitivno oslanja na brašno i slatkiše.
Međutim, kortizol nije zadužen samo za borbu sa stresom, on takođe pomaže u blokiranju alergijskih imunoloških reakcija, a ima i funkciju unutrašnjeg budilnika. Međutim, kortizol ima i nekoliko ne toliko divnih delovanja. On potiskuje sintezu kolegana i dovodi di bora, stanjivanja i opuštanja kože. Takođe, u stresnim situacijama, kortizol povećava diuretičku funkciju, pa osoba ima potrebu da ide u toalet. Takođe, on povećava i sekreciju želudačnog soka i može povećati rizik od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Šta znači povišen nivo kortizola u krvi?
Povišen nivo kortizola može ukazivati na nekoliko stanja:
- Bazofilni adenom hipofize
Ovo ukazuje na razvoj neoplazmi u mozgu koji potom dovode do prekomernog lučenja kortizola. Ovo su uglavnom benigni tumori. Međutim, to često može dovesti do Kušingovog sindroma. - Kušingov sindrom
Ovo stanje podrazumeva povišen nivo kortizola u krvi. Karakterišu ga gojaznost, nadutost lica i tela. Lice postaje okruglo, pojavljuje se crvenilo na obrazima. Salo se taloži na vratu, grudima i stomaku, a udovi ostaju neproporcionalno tanki. Kušingov sindrom sam po sebi nije bolno stanje, ali je često praćen drugim stanjima kao što su hipertenzija, osteoporoza i dijabetes.
Visok nivo kortizola u krvi se može javiti i zbog sindroma policističnih jajnika, nelečenog dijabetes melitusa, depresije, usred uzimanja lekova koji sadrže atropin, kortizon, glukokortikoide, oralne kontraceptive, estrogene i niz drugih.
Simptomi povišenog kortizola u krvi su prevremeni pubertet kod dece oba pola, sporo zarastanje rana, pojava modrica i otoka, povećanje nivoa glukoze i razvoj dijabetesa, nedostatak kalijuma u krvi i akutna depresija.
Šta znači smanjen nivo kortizola u krvi?
Poremećaji u radu endokrinog sistema mogu izazvati ne samo višak, već i nedostatak kortizola. Pa ovo uglavnom upućuje na sledeća stanja:
- Hipopituitarizam
Ovo označava smanjenu proizvodnju hipofiznih hormona što za posledicu ima uticaj na rast, krvni pritisak ili reprodukciju. - Adisonova bolest
U pitanju je smanjena funkcija nadbubrežne žlezde, a osoba može da oseti bolove u stomaku, mučninu i povraćanje, gubitak apetita, bol i grčeve u mišićima i zglobovima. - Hepatitis ili ciroza jetre
- Hipotiroidizam
- Adrenogenitalni sindrom
U pitanju je prekomerna proizvodnja androgena – muških polnih hormona koji utiču na razvoj sekundarnih polnih karakteristika kod oba pola – rast dlaka po na licu i telu i produbljivanje glasa.
Na nizak nivo kortizola u krvi mogu ukazivati slabost i umor mišića, gubitak apetita i gubitak težine, nizak nivo glukoze i povišeni nivoi kalijuma i kalcijuma u krvi, kao i krvni pritisak ispod normalnog.
Dakle, ukoliko osetite simptome, obavezno se javite lekaru kako biste ustanovili da li je nivo kortizola u krvi normalan, a potom i šta izaziva simptome koje osećate.