Odrastanje dece pod staklenim zvonom

Mnoge stvari koje ranije nisu bile dostupne deci sada su postale uobičajene. Ali, ide li im to uvek u korist?

by Tanja Tomčić | 26.05.2022

Većina savremenih roditelja ulaže svu snagu u vaspitanje i razvoj svog čeda. Na prvi pogled to je usmereno isključivo na dobrobit deteta. Međutim, roditelji ponekad ne primećuju da preterana briga o mališanima stvara efekat staklenog zvona i lišava ih mogućnosti da se sami razvijaju.

Sadržaj članka

1 Blagodati civilizacije
2 Pod staklenim zvonom… bez topline
- 2.1 I druga strana…
- 2.2 Idealno vaspitanje dece

Blagodati civilizacije

Današnja deca žive u nekom drugom svetu dobara. Mnoge stvari koje ranije nisu bile dostupne sada su postale uobičajene. Ali, ide li im to uvek u korist? Izgleda da ne ide. Po mišljenju psihologa, napredak im nije doneo samo prednosti već i nove probleme.

Ne tako zanemarljivu ulogu ovde igraju razna savremena lična pomagala, kao što su nepropusne pelene, cucle, a kasnije – televizor, kompjuter i mobilni telefon. Međutim, nije sve tako jednostavno. Svako dete rešava svoje probleme na osnovu prethodnog iskustva. Šta se dešava ako to iskustvo podrazumeva samo “razgovor” s televizijom ili kompjuterom/telefonom, a briga o urednosti potpuno izostane? Takvo dete postepeno se navikava da rešava probleme na najkraći način, postajući lenjo, neodgovorno, bez potrebe i umeća da razgovara… A šta očekivati ako i sami roditelji žele da maksimalno olakšaju sebi vaspitavanje deteta, za koje su i te kako potrebni strpljenje i posvećenost.

Pod staklenim zvonom… bez topline

Mnoge inovacije u vaspitanju deteta smišljene su radi udobnosti roditelja, jer nisu svi spremni da sve svoje snage usmere na razvoj mališana. Međutim, razvoj ne dolazi sam od sebe! Detetu je neophodna komunikacija s bliskim ljudima. Kompjuter, telefon i televizija daju samo iluziju samostalnosti, ali ovi uređaji nemaju snagu da podare detetu osećaj duševne topline. Roditelji treba da zapamte da su “blagodati civilizacije” – samo zamene, koje ne treba da postanu glavni izvor detetovog životnog iskustva.

Članak se nastavlja posle reklama

Pročitajte i… Mobilni telefoni i deca

I druga strana…

Postoji i sasvim suprotna krajnost. To su oni roditelji koji se iz sve snage trude da stimulišu razvoj svoje dece. Međutim, događa se da razvoj jednog ide nauštrb drugog. Na primer, razvijajući intelektualne sposobnosti deteta, roditelji ispuštaju iz vida razvoj elementarnih životnih i socijalnih navika. Zato nije retkost da dete zna da svira klavir i da računa napamet, ali ne zna da zaveže pertle ili ne nalazi zajednički jezik s drugom decom. Ispostavlja se da je “biljka iz staklenika” slabo prilagodljiva realnom životu. Takvo dete je od ranog detinjstva bilo okruženo preteranom brigom i pažnjom, zaštićeno od neudobnosti i neprijatnih sudara s realnošću.

Članak se nastavlja posle reklama

Preterana briga često je manifestacija straha roditelja za svoju decu (“On je tako bolešljiv, slabašan…”, “Dovoljno je da dune vetrić i on se prehladi…” itd.). Ovakvim stavom roditelji svoju anksioznost prenose i na dete, koje počinje da veruje u to što se o njemu govori, pa postaje nesigurno u svoju snagu. Odrastajući, takvo dete očekuje da drugi sve čine za njega i da se problemi rešavaju bez njegovog učešća. Međutim, pre ili kasnije čovek se susreće s nesavršenstvom sveta, suočavajući se sa svojim problemima. I što se kasnije to dogodi, adaptacija će biti teža. Ali znajte i to da ne treba upadati u drugu krajnost i bukvalno ih vrlo mlade “gurnuti” u svet. To takođe ne vodi ničemu dobrom. Potrebno je postepeno pripremati mališana na to šta ga čeka u spoljašnjem svetu. Imitirajte s decom određene okolnosti i u igri oponašajte situacije s kojima se ona mogu susretati.

Idealno vaspitanje dece

Idealnim vaspitanjem smatra se ono kad se detetu stvore optimalni uslovi za razvoj. Mališani čiji se razvoj stimuliše i ohrabruje mogu imati više uspeha u budućnosti. Međutim, ne treba zaboraviti da svaki čovek ima svoj put u životu i da to koliko će biti uspešan zavisi od njegove osobenosti. Najvažnije je ne fokusirati se na “svestrano razvijanje”, već detetu dati mogućnost da izabere čime želi da se bavi.