Efikasni ruski recepti za promuklost: Evo kako da vratite glas
Promukli ste, boli vas grlo i glas vam je hrapav? Napravite pravu kombinaciju biljaka i ovu neprijatnu pojavu izlečite lekovitim odvarima. Promukl...
O donskoj stepi ispredale su se legende i pevale pesme, jer ona fascinira svojim beskrajnim prostranstvom. Kako su živeli kozaci i šta su jeli u ta davna vremena?
O donskoj stepi ispredale su se legende i pevale pesme, jer ona, naprosto, fascinira svojim beskrajnim prostranstvom. Ko sve nije dolazio na te gostoljubive obale! I Rusi, i Ukrajinci, i Poljaci… A na prekretnici, u XVIII veku tu su se doselili mnogobrojni Kalmici. Car ih je pomilovao i dao im status kozaka. Tako je i nastao poseban način života donskih kozaka – vojnika i ratara, dobrih domaćina. Kako su živeli kozaci i šta su jeli u ta davna vremena?
Obično su se kozaci jedne zajednice (a to je 80–100 ljudi) selili zajedno, postavljali svoj kamp i birali atamana (starešinu). Živeli su kao lovci i ribolovci. Tokom hladnih dana i lošeg vremena sakupljali su se u glavnoj izbi: igrali su šah, razgovarali, gostili se donskim specijalitetima – pečenim semenkama i grejali se toplim supama. Od ranog uzrasta bili su naviknuti na pohode i zemljoradnju, te su se hranili jednostavnim jelima, ali kvalitetnim i ukusnim: kašama, supama, piroškama.
Baćuška Don bio je gostoljubiv za sve narode koji su se doseljavali na njegove obale. I svako je tu doneo deo svoje lokalne tradicije, samim tim i kulinarske. Tako je u najvećem gradu na Donu – Rostovu na Donu – živelo oko 140 naroda! A za njegove stanovnike jelo je bilo veoma važna stavka za „odvraćanje pažnje od dosadnih poslova i zato što pruža utehu nakon mučnog razgovora“.
Sadržaj članka
Potrebno: dva litra bujona od mesa ili kostiju, 500 g kuvanog goveđeg mesa (mogu se koristiti i lovačke kobasice), 300 g šunke ili pršute, jedan kuvani goveđi bubreg, jedna kašika putera, dve kašike paradajz–pirea, dve glavice luka, pola čaše pavlake, pola limuna, dva veća kisela krastavca, so, nekoliko zrna crnog bibera, lovorov list, kašika seckanog peršuna i mirođije.
U ključali bujon sipajte na trake isečen luk koji ste izdinstali na puteru uz dodatak paradajza, zatim kisele krastavce (po želji očišćene od kore) iseckane na kriške, te mesne proizvode, takođe iseckane na kriške ili trake. Kuvajte deset minuta, dodajte so, biber, lovorov list pa kuvajte još pet–sedam minuta. Svaki tanjir dekorišite kriškom limuna, seckanim peršunom i pavlakom.
Potrebno: tri čaše brašna, tri kašike margarina, 8–10 g presovanog kvasca, jedna glavica luka, so po ukusu, voda.
U prosejanom brašnu napravite rupu, sipajte kvasac razblažen u manjoj količini vode i so. Postepeno dodavajte toplu vodu, pa zamesite gusto testo. Posudu s testom ostavite na toplom mestu na dva-tri sata. Nadošlo testo izručite na pobrašnjen kuhinjski sto i podelite na komade. Sve komad maksimalno tanko razvijte i preko toga ravnomerno rasporedite sitno iseckan i na margarinu ispržen luk. Zamotajte u rolat i isecite hatlame debljine oko 1 cm. Ostavite da nadođu pa pržite na masti ili ulju. Servirajte vruće.
Odvojte listove glavatog kupusa i istucite ih čekićem. Kuvajte ih u slanoj vodi dok skoro ne budu kuvani, izvadite i ocedite. Svaki list zavijte kao sarmu, po želji prelijte umućenim jajetom, uvaljajte u brašno i pecite u dobro zagrejanoj rerni na maslacu ili biljnom ulju dok ne dobiju zlatnu boju. Servirajte s pavlakom.
* Seme suncokreta, koje se svakodnevno nalazilo na stolu kozaka, sadrži mnogo belančevina, masti i ugljenih hidrata, vitamina i minerala, što ga čini kvalitetnom namirnicom.
* Omiljena hrana kozaka je kaša – bogata ugljenim hidratima, kao i vitaminima grupe B, koji poboljšavaju rad nervnog sistema. Osim toga, kaša je izvor vlakana, koja iz organizma izbacuju toksine.
* Kozaci su se veoma strogo pridržavali hrišćanskog posta – 189 dana u godini nisu upotrebljavali životinjske namirnice. Ni konzumacija alkoholnih napitaka nije bila dozvoljena, pod pretnjom smrtne kazne. To je bio odličan način da se organizam očisti od toksina i da se dâ predah digestivnom traktu.
Pročitajte još i… RUSKO POSUĐE: Hohloma – zlatno oslikavanje drveta