Efikasni ruski recepti za promuklost: Evo kako da vratite glas
Promukli ste, boli vas grlo i glas vam je hrapav? Napravite pravu kombinaciju biljaka i ovu neprijatnu pojavu izlečite lekovitim odvarima. Promukl...
Zaustavlja krvarenje i dijareju, leči bolesti sluzokože, delotvoran je u slučaju anemije, upale usta i desni, te raznih kožnih oboljenja
Ova čudotvorna biljka vekovima je korišćena kao univerzalni lek i prirodni antibiotik. Zaustavlja krvarenje i dijareju, leči bolesti sluzokože, a ceo probavni sistem podstiče na pravilno funkcionisanje. Srčanik je delotvoran i u slučaju anemije, upale usta i desni, te raznih kožnih oboljenja. Pomaže u opštem jačanju organizma. Pronađite srčanik i imaćete apoteku u kući.
Sadržaj članka
Srčanik (lat. Polygonum bistorta) u narodu je poznat i kao volujsko zelje, srčanica, želudnjak, kačja trava, trava od srca, trava od srdobolje, štavljika. Ovi nazivi istovremeno opisuju biljku ali i govore o njenim lekovitim svojstvima. Srčanik raste na kiselom i vlažnom zemljištu u šumama, poplavnim područjima, na proplancima i livadama. Iz zemlje, iz rizoma izrasta jezičasto kopljasto lišće i stabljika visine do jednog metra. Cvast je cilindričnog oblika i čine je sitni ljubičasti cvetići skupljeni u klas. Ovu biljku odlikuje debeo i puzav koren koji podseća na zmiju. Spolja je smeđ, ali kad se prelomi – najčešće je roze boje i uglavnom bez mirisa. Ukus korena je izrazito gorak. Srčanik cveta od sredine leta, a njegovo sakupljanje počinje u jesen ili u rano proleće, pre nego što mu izraste lišće.
Prvi put se za ovu izuzetnu biljku saznalo iz knjige Vladimira Klavdijeviča Arsenjeva “Po Usurijskom kraju”, u kojoj on govori o ekspediciji po Dalekom istoku Rusije. Na tom putu nekoliko puta su ga ujedale pčele i, iako je lečio ubod, bol nije prolazio. Tada je njegov verni prijatelj i pratilac Dersu Uzala otišao u šumu i doneo snop listova koje je sažvakao i stavio na mesto uboda. Nakon nekoliko minuta bol je prestao. Arsenjev je pažljivo pogledao lišće i prepoznao lekovitu biljku srčanik.
U listovima srčanika nalazi se velika količina vitamina C, kofeinske kiseline i glikozida, što ga čini prirodnim anestetikom i dezinfekcionim sredstvom u borbi protiv raznih zapaljenja kože i infekcija. Kinolozi su odavno primetili da psi koje je ujela osa ili zmija pokušavaju da pronađu srčanik za lečenje ujeda.
Koren ove biljke sadrži skrob, tanine, katehine, galnu kiselinu, veliku količinu makro i mikro elemenata, karoten i askorbinsku kiselinu.
* Zahvaljujući velikoj koncentraciji tanina, koren srčanika koristi se kao protivupalno i antibakterijsko sredstvo. Delotvoran je u slučaju nazofarinksa, upotrebljava se za ispiranje tokom upala usta i desni (gingivitisa, stomatitisa, zubobolje), ali deluje i kao adstringent prilikom dijareje i kolitisa.
* Odvar od korena srčanika koristan je za ispiranje u slučaju vaginalnih infekcija.
* Ovaj odvar je efikasan i prilikom lečenja kamena u žuči.
* Sitno usitnjen koren u obliku praha, kao i odvar, koriste se i za lečenje čireva, dermatitisa i starih rana.
Pročitajte i… Obilne menstruacije – priroda nudi olakšanje
Koren srčanika stariji od deset godina najvrednija je sirovina. Kako biste omogućili pravilan rast i razvoj biljke, potrebno je da na svaka dva i po kvadratna metra ostavite jednu odraslu biljku za prirodan oporavak. Koren se pere tekućom vodom, suve i oštećene površine seku se i odbacuju, a potom se suši tokom dana na temperaturi 45–55 stepani. Najbolje ga je iseći na komade od pet centimetara. Nakon sušenja čuva se u papirnim vrećama na suvom, tamnom i hladnom mestu, najduže pet godina.
* Za lečenje gastritisa, duodenitisa, kolitisa: Jednu kašiku suvog praha od korena srčanika prelijte sa 150 ml ključale vode, kuvajte dva–tri minuta, a potom prespite u termos i ostavite da odstoji sat vremena. Nakon toga procedite i uzimajte po kašiku tri–četiri puta dnevno. U slučaju dijareje svaka dva sata pijte po jednu kašiku ovog napitka.
* U slučaju kamena u žuči: Koren srčanika usitnite i pomešajte s istim količinama pelina, kantariona, hajdučke trave, petrovca, dobričice, kukuruzne svile, rizoma maslačka, plodova mirođije i šipka. Dve–tri kašike mešavine prelijte ključalom vodom i ostavite da pola sata kuva na srednjoj temperaturi. Procedite i pijte po pola čaše tri-četiri puta dnevno.
* Mast protiv lumbaga: Usitnite u prah (u jednakim količinama) koren srčanika, nanu, pupoljke bora, lišće eukaliptusa i ruse. Prelijte 40 g mešavine s pola šolje proključale vode i kuvajte pet minuta. U to dodajte 70 g svinjske masti i isto toliko biljnog ulja. Nanosite mast na bolno mesto četiri puta na dan, dobro umasirajte, a zatim umotajte.
Pročitajte i… Biljke za prvu pomoć