Rusi savetuju: Menjajte navike i bićete zdraviji!

by Aleksandra Dudvarski | 27.07.2017

Naučno je dokazano da dobričine i optimisti boluju ređe nego pesimisti i oni koji se stalno na nekog ljute. S čim je to povezano i kako objasniti zavisnost obolevanja od čovekovog karaktera i ponašanja – objašnjava vodeći psiholog Aleksandra Vladimirovna SOLOVEJ , Minsk.
Problemi zbog kojih se danas ljudi obraćaju psihologu vrlo su raznovrsni, a na prvi pogled uopšte nisu psihičke prirode: bolovi u leđima i zglobovima; česte prehlade; alergije; glavobolje; poremećaji težine i sna; polne disfunkcije; zavisnost od cigareta, kafe i čaja; zloupotreba alkohola radi „opuštanja“ i komunikacije.
Naravno, možete se obratiti ruskom stručnjaku, na primer – neurologu. On će vam prepisati tablete, masti ili fizikalne procedure. Bol se može zaustaviti, ali uzrok neće nestati. Druga varijanta je da se pokkušate izboriti s bolešću tako što ćete promeniti ponašanje. To nije tako jednostavno kako se čini, ali uspećete ako poštujete određena pravila.
Dakle, s čime je to povezano? Ljudsko telo deli se na zone odgovorne za različite emocije.

VRAT
Oboljenja vratnog dela često su povezana s prekomernom misaonom delatnošću, a takođe nastaju kad se čovek trudi da ignoriše telesne „signale opasnosti“. Na primer, organizam traži san i odmor, a „vlasnik“ nastavlja da radi.

ZONA GRLA
Angina, laringitis, faringitis… često prate one koji ne ispoljavaju emocije, ne izražavaju svoje mišljenje, ne postupaju onako kako smatraju da treba – već onako kako to od njih zahteva okolina.
ZONA ISTURENE GRUDNE KOSTI
Bol u ovom predelu svojstven je uvredljivim osobama. Ako ne nauče da se izbore s uvredama, s vremenom bi se ovaj „kamen na srcu“ mogao pretvoriti u ozbiljne srčane poremećaje i probleme s disanjem.

Članak se nastavlja posle reklama

CENTAR GRUDI
Ako u životu neke osobe nema mesta za ljubav, nastaje tuga, a ona izaziva dugotrajan, „isisavajući“ osećaj u ovom delu tela. Povreda ovog predel po pravilu je povezana s psihičkim traumama zadobijenim u detinjstvu, prvenstveno s emotivnom hladnoćom roditelja, napuštenošću u detinjstvu.

ZONA DIJAFRAGME
Napetost u ovom delu liči na ono što osećamo nakon što dobijemo udarac „u želudac“ – disanje nije tako duboko, emocije su „zamrznute“, kao i plač, smeh… Zaštitna reakcija organizma na stvaranje stezaljke (zbog zastoja limfe i krvi) jeste formiranje masnog jastučeta. Otud i veliki stomak, koji se često sreće kod osoba potpuno fokusiranih na materijalne stvari i zarađivanje novca, a sve zbog straha da ne ostanu bez parčeta hleba.
ZONA OKO PUPKA
Stomačna oboljenja često sustižu one koje muči strah.
ZONA ORGANA MALE KARLICE
Izloženost oboljenjima organa ove oblasti povezana je s potisnutom agresijom.
ŠTA PREDUZETI
Imajte na umu princip: „Razumeti – izraziti se – preusmeriti emocije“.
Razumeti
Definišite svoje jake i slabe strane. Shvatite odakle ili od koga vam dolazi neka negativna emocija – i zbog čega se to dešava. Ponekad je dovoljno da uklonite “izazivača” iz svog života. Ako ne uspevate da ga zaobiđete, pokušajte da izaberete drugu taktiku koja će vam pomoći da na ono što se događa reagujete smireno.
Izraziti se
U trenutku razdražljivosti i besa – nemojte gušiti emocije. O njima treba da pričate i razmotrite situaciju s bližnjima. „Progovaranje“ će vam pomoći da se smirite i stavite tačku na lošu situaciju ili emociju.
Preusmeriti emocije
U složenim situacijama preusmerite pažnju. Pomoći će vam promena okolnosti. Ako su emocije prejake, olakšanje će vam doneti fizički napor, odlazak u pozorište ili zoološki vrt. Drugim rečima, bes lečite u teretani, a razdražljivost u botaničkoj bašti.
Na kraju, univerzalan preventivni savet jeste da se što češće smejete od sveg srca. Iskren smeh istovremeno okrepljuje telo i dušu. Smatra se da žene zarad terapijskog efekata treba da se nasmeju najmanje 13 puta dnevno, a muškarci – 17.