Divlji origano uništava mikrobe i gljivice koji izazivaju bolest
Divlji origano je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Danas se široko primenjuje u narodnoj i zvaničnoj medicini jer ispoljava jako antiseptičko i baktericidno dejstvo.
Divlji origano uživao je veliku naklonost Starih Slovena – verovali su da miomirisni dim od spaljene trave štiti od zlih duhova. Kađenje divljim origanom praktikovalo se i kasnije – za osveštanje nekog mesta, pri lečenju tuberkuloze, kašlja i nesanice, a danas je ovo jako antiseptičko, dezinfikujuće i baktericidno sredstvo te, naravno, dodatak jelima.
Sadržaj članka
Divlji origano: Moćan prirodni vidar
Divlji origano iliti naučno rečeno timijan (lat. Origanum vulgare, rus. čabrec) raste u vidu malih ali gusto zbijenih ostrvaca, koja iz daljine liče na male cvetne leje. Cveta od jula do septembra, dobijajući rozikasto-ljubičaste ili beličaste cvetiće. Lako ga je prepoznati po jakom i aromatičnom mirisu, koji se javlja kad prstima protrljamo listiće i cvetove.
Koja lekovita svojstva ima divlji origano?
Divlji origano je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Stari Grci su ga, izgnječenog u prah, upotrebljavali za udisanje u slučaju nesvestice i migrene. U prevodu s grčkog timijan bukvalno znači „snaga“, „duh“, dok se još zove i bogorodičina trava, vranilova trava, čubar. Danas se široko primenjuje u narodnoj i zvaničnoj medicini mnogih naroda.
Uništava bakterije
Divlji origano ispoljava jako antiseptičko, dezinfikujuće i baktericidno dejstvo, uništava mikrobe i gljivice koji izazivaju bolest a otporni su na dejstvo antibiotika.
Odvar i tečni ekstrakt divljeg origana deluju protiv hrkanja i imaju protivupalno dejstvo, te otklanjaju spazam gastrointestinalnog trakta. Trava divljeg origana sadrži etarsko ulje čiji su glavni sastojci timol, supstance za štavljenje, organske kiseline i mineralne soli, smole i flavonoidi.
Smiruje kašalj i tegobe s varenjem
Preparati na bazi divljeg origana propisuju se usled kašlja s iritacijom sluzokože, bronhitisa, bronhijalne astme, upale pluća, kao analgetik prilikom radikulitisa, gastritisa, želudačnih kolika i spazma, nadutosti stomaka, zatim za oslobađanje od mamurluka.
Oblog protiv reume
Spolja se mogu primenjivati kao kupke i obloge u slučaju reumatizma, paralize, udaraca, kožnih oboljenja, dijateze (sklonosti prema određenim bolestima) kod dece, furunkuloze, rana, za ispiranje prilikom stomatitisa i gingivitisa. Takođe, odvarom od divljeg origana pere se kosa usled glavobolje i peruti.
Ukusan začin
Divlji origano nalazi široku primenu i u kulinarstvu. I dan-danas koristi se kao aromatični začin prilikom kiseljenja krastavaca, mariniranja krušaka i jabuka, zatim kao dodatak supama, jelima od mesa i ribe, sosovima.
Lekoviti recepti sa diviljim origanom
Divlji origano se priprema u vreme cvetanja tako što se makazicama pažljivo odseku vrhovi biljke. Stabla ne treba čupati rukama pošto se šipražje sporo obnavlja. Sirovina se suši u dobro provetrenim prostorijama i čuva u hermetičkim kartonskim kutijama kako bi etarska ulja manje isparavala.
Način pripreme
Odvar: Dve kašike isitnjene trave prelijte sa 400 ml ključale vode i ostavite da odstoji u termosu jedan sat, pa procedite. Pijte po četvrtinu ili polovinu čaše toplog odvara tri-četiri puta dnevno 20 minuta pre jela.
Ekstrakt: Suve procvetale vrhove isitnite i prelijte dvaput razblaženom votkom u odnosu 1 : 3, ostavite da odstoji dve nedelje na toplom mestu, uz povremeno mućkanje, pa procedite. Uzimajte po jednu kašičicu s trećinom čaše ključale vode tri-četiri puta dnevno 20 minuta pre jela. Radi jačeg dejstva, alkoholni odvar od divljeg origana možete uzimati i s medom.
Kupka: Sto grama suve trave divljeg origana kuvajte poklopljeno na tihoj vatri pet minuta, ostavite da odstoji pola sata pa iscedite u kupku. Lezite u to na 15–20 minuta. Ovakvu kupku treba ponoviti 10–12 puta.
Oblog: Tri kašike divljeg origana zakuvajte s ključalom vodom i uvijte u gazu. Tople jastučiće koristite kao obloge protiv bolova.