BELA IMELA – drži epilepsiju pod kontrolom

by Milan Marković | 16.10.2017

Bela imela odavno se koristi kao lek – na njenu lekovitost prvi je ukazao grk Teofrast, dok su je nemačka varvarska plemena smatrala svetom biljkom. Drevni iscelitelji upotrebljavali su je u slučaju epilepsije i drugih oboljenja mozga, a njome su lečili i vrtoglavice, histeriju, apopleksije… Imela nije samo lekovita biljka – od njenog ploda možete napraviti vrlo kvalitetan lepak, kojim su naši preci lepili pera pri prepariranju ptica.

KAKO JE PREPOZNATI
Zbog belih bobica imela je nazvana belom, a budući da je zelena i zimi, ova vrsta ubraja se u zimzelene biljke. Po pravilima biljnog carstva, svrstavaju je u parazite jer se hrani simbiozom na mnogim listopadnim drvenastim biljkama. Imela se najčešće skuplja na granama i deblu hrasta, vrbe, lipe, jabuke, topole i šljive, a tek ponekad na boru.
Ovo rastinje ojačano je korenjem u obliku pipaka, koje mu omogućava da zalazi pod koru drveta domaćina. Stablo i grane bele imele mogu biti zelene ili smeđezelene boje, pa je ovu biljku lako uočiti zimi, kad su grane listopadnog drveća gole (vidimo “kugle” što podsećaju na velika gnezda). Bela imela, koja se raspoređuje po parovima na vrhovima grana, ima debelo kožasto lišće, a cveta od kraja marta do sredine aprila. Iz cvetova krajem oktobra nastaju bele bobice.

PRIKUPLjANjE, PRIPREMA I ČUVANjE
Od bele imele najčešće se koriste grane i lišće, mada za pripremu nekih lekovitih preparata mogu poslužiti i bele bobice, te mladi izdanci. Lekoviti delovi biljke prikupljaju se u ranu jesen, negde krajem septembra. Važno je odlomiti tanje grančice s bobicama, mada je za ovaj postupak mnogo bolje koristiti makaze. Sakupljene grančice raširite na sloju belog papira i sušite ih u dobro provetrenim prostorijama, ili napolju u hladovini. Osušene grane s bobicama spakujte u kesice i ostavite da stoje u mračnoj i suvoj prostoriji – ovako pripremljenu belu imelu možete koristi naredne tri godine.

LEKOVITE OSOBINE
Bela imela sadrži organske kiseline, ugljene hidrate, kaučuk (guma), steroide, fenole, flavonoide, masne kiseline, smole, mineralne soli, vitamin C, amine i šećere. Biljka u osnovi ima diuretička i laksantivna svojstva, a dobro se pokazala i kao lek za upale i bolove. Takođe, koristi se kao neka vrsta prirodnog sedativa.

RECEPTE ZA RUSKE ČAJNE MEŠAVINE S BELOM IMELOM POTRAŽITE NA SLEDEĆOJ STRANICI…

RUSKE ČAJNE MEŠAVINE S BELOM IMELOM
* VISOK KRVNI PRITISAK – 20 g osušene i samlevene bele imele prokuvajte u dva decilitra proključale vode. Ostavite da odstoji sedam sati, a zatim procedite i pijte po decilitar dvaput dnevno mesec dana.
* EPILEPSIJA – pripremljeni preparat koristite uz postojeću terapiju i kad se bolest ne manifestuje napadima, tj. u mirnom periodu. Uzmite mlade izdanake bele imele (oko 20 g) i prelijte ih s dva decilitra ključale vode. Ostavite to da odstoji na tamnom i hladnim mestu 24 sata. Procedite i pijte po pola decilitra triput dnevno. Da napitak ne bi bio gorak, dodajte mu malo meda.
* ATEROSKLEROZA – sameljite osušene listiće bele imele u mlinu za kafu. Petnaest grama dobijenog praha rastvorite u 300 ml ključale vode. Ostavite to da odstoji 24 sata na toplom mestu. Pijte po 30 ml triput dnevno, pola sata pre jela. Terapija traje četiri meseca.
* HEMOROIDI, PROŠIRENE VENE – napravite prah od osušenih delova bele imele kako smo već opisali. Petnaest grama praha prelijte sa 400 ml ključale vode. Sklonite rastvor na suvo mesto da odstoji deset sati. Popijte po pola decilitra svakog jutra na prazan stomak. Terapija traje do potpunog oporavka.
* DOBROĆUDNI TUMORI – napravite prah (pogledati prethodne recepte) i pomešajte ga s medom. Od dobijene mase pravite kuglice. Jedite po nekoliko kuglica triput dnevno.
* NESANICA – u pola litra vode stavite nekoliko sitno naseckanih listića bele imele, ukupno oko 20 grama. Kuvajte na tihoj vatri pet minuta. Ohladite i uzimajte po kašiku triput dnevno, 20 minuta pre jela.