Da li šećer „hrani“ rak? Ruski onkolog razotkriva da li je to istina ili mit

by | 12.06.2024
Da li šećer „hrani“ rak? Ruski onkolog razotkriva da li je to istina ili mit

Mišljenje o tome da slatko izaziva rak je široko rasprostranjeno. Možda zbog tumorske ćelije koriste glukozu u velikim količinama. Da li to znači da šećer „hrani“ rak?

Poznato je da tumorske ćelije koriste glukozu u velikim količinama, jer njihova deoba zahteva mnogo energije. Ali, to uopšte ne znači da šećer koji pojedemo ide pravo da „nahrani“ ćelije kancera. Tad na scenu stupa pankreas, koji snižava nivo šećera u krvi kako objašnjava Evgenija Jurjevna Romanjenko, onkolog (Pervouraljsk).

Da li šećer „hrani“ rak?

Tumorske ćelije koriste glukozu u velikim količinama. One se ne razlikuju međusobno i ne treba im vreme i napor da se transformišu u specijalizovane ćelije određenog tkiva i organa. Upravo zbog toga njihova deoba, tj. rast ide brzo.

Ta fisija zahteva mnogo energije. A najlakši i najpovoljniji izvor energije upravo je glukoza. Ali! To uopšte ne znači da šećer koji jedemo odmah ide pravo da „nahrani“ ćelije tumora.

Članak se nastavlja posle reklama

Mišljenje o tome da slatko izaziva rak nije naučno potvrđeno, mada je široko rasprostranjeno. A taj mit indirektno je postao popularan. Šećer, naravno, ne bi trebalo da satanizujemo, ali ne treba ni da se opuštamo. A evo i zašto.

Pankreas prima prvi udar! Naš organizam je veoma složen i stabilan sistem, s višeslojnim procesima – to jest, ništa nije nimalo jednostavno kao što možda mislite. Kad pojedemo nešto slatko, na scenu stupa dobro podmazan mehanizam – endokrini sistem.

Članak se nastavlja posle reklama

U rad je uključen pankreas, koji luči hormon insulin, zadužen za normalizaciju nivoa šećera u krvi i apsorpciju glukoze. Njen nivo u krvi opada, pa je pomisao da pojedeni šećer odmah ide da nahrani tumorske ćelije, pomažući im da se razmnožavaju, velika greška.

Da li šećer „hrani“ rak: Evo šta kaže nauka

Ako govorimo o naučnim radovima, dokazano je da tumorska ćelija troši više šećera od obične. Međutim, istraživanja ni na koji način ne potvrđuju da će se kod osobe koja unese više šećera razviti rak. Umesto toga, slatki udar preopteretiće njen pankreas, uzrokovati višak kilograma, napraviti hormonalni disbalans i razviti dijabetes. E, to indirektno utiče na razvoj kancera, hormonalni disbalans čak i direktno (rak materice, grudi, jajnika…). Ali, veza između količine pojedenog šećera i razvoja ili rasta postojećeg tumora nije dokazana. Štaviše, kod onkoloških bolesnika koji su potpuno isključili šećer iz ishrane nisu primećena veća poboljšanja.

Šećer je opasnost za gojaznost i dijabetes

Prekomerna upotreba namirnica s visokim sadržajem glukoze može biti uzrok gojaznosti, a već to povećava rizik od različitih oblika raka (jednjaka, jetre, želuca, pankreasa…).

Reč je o tome da zbog viška kilograma dolazi do hormonalnog zastoja, zato što dodatni punopravni hormonski organ postaje masno tkivo. Recimo, kod žena koje su u menopauzi nekoliko puta smanjuje se aktivnost rada jajnika, a polni hormoni generišu se i u masnom tkivu. Tako se povećava rizik od raka materice ili dojke.

Članak se nastavlja posle reklama

Zato onkolozi preporučuju mediteransku ishranu: dosta voća, povrća i ribe. Studije su pokazale da takva ishrana i smanjenje količine visokokalorične hrane i prostih ugljenih hidrata mogu dovesti do smanjenja rizika od recidiva raka dojke. Takođe postoje istraživanja koja sugerišu da konzumiranje paradajza, bogatog likopenom, može pomoći u sprečavanju raka prostate.

Drugo, gojaznost često ide ruku pod ruku s dijabetesom tipa 2, koji takođe povećava rizik od onkoloških oboljenja. Između ostalog, zloupotreba šećera i namirnica koje ga sadrže u svakom slučaju povećava rizik od dijabetesa tipa 2.

Šećer narušava imunitet

Dokazano je da bilo koji oblik šećera za 75% slabi imunitet četiri do šest sati nakon upotrebe, zato u slučaju infektivnih oboljenja – kako biste brže ozdravili – izbegavajte šećer i proste ugljene hidrate (beli pirinač, hleb od belog brašna, krompir, slatko voće), naročito u prvim danima bolesti.

Budite umereni

Ukoliko nemate neku od navedenih dijagnoza, a opšti pokazatelji krvi i hormona su normalni, slatkiši u umerenim količinama neće vam naneti štetu. Šta to znači? Preporučena količina šećera (ravna kašičica = pet grama): za žene – 24 g na dan; za muškarce – 36 g. Ne zaboravite: skriveni šećer nalazi se svuda (čak i u naizgled zdravim proizvodima), zato čitajte etikete na namirnicama.

Članak se nastavlja posle reklama

Budite oprezni i kada se radi o zamenama za šećer: aspartamu, saharinu, kukuruznom sirupu, pa čak i steviji. Ako preterate s količinom tih zamenskih namirnica, ponovo ćemo se vratiti tu odakle smo krenuli: ponovo raste rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i raka.

Rostislav_Sedlacek / gettyimages.com

Tagovi:

dijabete gojaznost istraživanja rak rizične grupe savet onkologa šećer top zamena za šećer

Nastavite da čitate

Povezane vesti
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs

PROČITAJTE I OVO