Simptomi gihta, lečenje i ishrana koja se preporučuje

by Dijana Škorić | 19.05.2024

Otkrijte koji su to simptomi gihta i koji su koraci u lečenju. Takođe, saznajte kako ishrana može da pomogne i saveti koji mogu da umanje tegobe.

Giht je metabolički poremećaj koji je praćen inflamatornim odgovorom kao odgovorom na akumulaciju i taloženje kristala mokraćne kiseline u različitim delovima tela.

Sadržaj članka

1 Simptomi gihta: Šta može da pomogne u lečenju?

Simptomi gihta: Šta može da pomogne u lečenju?

Giht pogađa 1-2% populacije i predstavlja vrstu zapaljenog zglobnog procesa. Ovu patologiju karakterišu epizode egzacerbacije i remisije. Lečenje gihta uključuje propisivanje antiinflamatornih lekova za smanjenje bolova, kao i lekova koji remete sintezu mokraćne kiseline. Smanjenje faktora rizika kao što su višak kilograma, neuravnotežena ishrana je ključna za kontrolu stanja.

Koji su simptomi gihta?

Akutni napad gihta se razvija brzo, često tokom spavanja, i praćen je sledećim simptomima:

Članak se nastavlja posle reklama

Jak bol. Oštar bol u zglobovima obično počinje u prvom metatarzofalangealnom zglobu stopala, ali može biti zahvaćen bilo koji zglob u ekstremitetima. Zapaljenje se često razvija u zglobovima skočnog zgloba, kolena, lakta i zgloba.
Bol traje u proseku 24 sata od početka napada, a zatim se postepeno smanjuje.
Neprijatne senzacije, ukočenost u zglobu. Može doći do pogoršanja simptoma odnosno da ukočenost traje do dve nedelje.
Otok, crvenilo u predelu zglobova. Tokom napada, zglobovi postaju bolni, koža iznad zgloba je vruća kada se dodirne.
Ograničenje pokretljivosti zglobova. Postepeno dolazi do teške deformacije zgloba.

Uzroci gihta

Giht nastaje kada se usled poremećaja u metabolizmu mokraćne kiseline u zglobnoj šupljini akumuliraju urati (soli mokraćne kiseline). Ove promene dovode do upale i razvoja akutnog napada.

Ako ima previše mokraćne kiseline, ona se akumulira u obliku kristala u zglobovima. Hronični stadijum se često karakteriše formiranjem tofusa. Tofi su predstavljeni potkožnim mekim čvorovima koji se formiraju oko zglobova.

Članak se nastavlja posle reklama

Giht: Faktori rizika

Kod muškaraca, ova vrsta metaboličkog poremećaja se razvija češće. Kod žena, incidenca gihta se povećava sa početkom menopauze. To je zbog činjenice da estrogeni promovišu izlučivanje mokraćne kiseline.
gojaznost. Na pozadini viška telesne težine, sadržaj mokraćne kiseline se povećava, a njeno izlučivanje bubrezima postaje teže.
Naslednost.
Uzimanje diuretičkih i antihipertenzivnih lekova (diuretici, ACE inhibitori).
Dijeta sa prevlašću crvenog mesa, alkohola, česta konzumacija pića sa fruktozom.
Hipertenzija, dijabetes melitus, istorija patologije bubrega.

Dijagnostika

Dijagnoza se postavlja na osnovu rezultata pregleda, ispitivanja, kao i laboratorijske i instrumentalne dijagnostike:

Test krvi u kojem lekar procenjuje nivo mokraćne kiseline u krvi. Vredi napomenuti da povećanje indikatora ne uzrokuje uvek giht.
Rendgenski snimci zgloba se koriste za određivanje promena specifičnih za giht i isključivanje drugih uzroka upale.
Ultrazvučni pregled pokazuje prisustvo kristala u zglobovima.
Pregled sinovijalne tečnosti, koju lekar uzima iz zglobne šupljine pomoću dijagnostičke igle. Tečnost se ispituje pod polarizovanim svetlom na kristale u obliku igle. Intracelularni kristali unutar neutrofila su karakteristični za akutni napad.

Moguće komplikacije gihta

Za neke osobe giht može postati hroničan problem, sa višestrukim teškim napadima koji se javljaju u kratkim intervalima bez potpunog povlačenja upale između napada. Ovaj oblik uzrokuje značajno uništavanje i deformaciju zglobova.
Ako se ne leči, dolazi do formiranja višestrukih tofusa, koji dovode do deformacije zglobova i ograničavaju svakodnevne aktivnosti.

Lečenje gihta

Lečenje gihta je uvek sveobuhvatno, uključujući konzervativne metode, promene načina života, fizioterapiju i hiruršku intervenciju kada je to indicirano. Optimalne taktike lečenja razvija lekar, uzimajući u obzir individualne karakteristike pacijenta.

Za lečenje akutnih napada gihta propisano je sledeće:

Članak se nastavlja posle reklama

Nesteroidni anti-inflamatorni lekovi. U malim dozama su efikasni u smanjenju bolova. U visokim dozama, lekovi kontrolišu zapaljen proces.
Analgetici. Lekovi bez recepta mogu ublažiti blagi bol.
Glukokortikosteroidi. Hormonski lekovi imaju snažan antiinflamatorni efekat.
Lekar koji prisustvuje propisuje tablete kratkog kursa ili injekcione kortikosteroide, koji brzo poboljšavaju stanje tokom pogoršanja.
Kolhicin. Lek utiče na metabolizam mokraćne kiseline, propisuje se za lečenje napada artritisa i sprečava razvoj novih.

Možda će biti potrebna operacija da bi se popravilo oštećenje.

Giht: Životne navike koje pomažu u ublažavanju tegoba

Usklađenost sa sledećim preporukama ima za cilj stvaranje zdravog načina života:

Raznovrsna, uravnotežena ishrana. Ishrana je ključni faktor u lečenju gihta. Utvrđeno je da je ponekad samo prilagođavanje ishrane dovoljno da se nosi sa gihtom. Mokraćna kiselina je rezultat razgradnje purina. Purin je organsko jedinjenje koje ulazi u telo hranom. Crveno meso, jetra, srca i alkohol sadrže purine. Izbegavanje hrane koja sadrži purine će pomoći u smanjenju nivoa mokraćne kiseline u krvi.
Redovna fizička aktivnost. Sportske aktivnosti su korisne za korekciju težine i održavanje punog obima pokreta u zglobu, a blagotvorno deluju na telo. Vežbanje niskog do umerenog intenziteta može smanjiti nivoe mokraćne kiseline.
Održavanje optimalne težine (unutar indeksa telesne mase). Prekomerna težina negativno utiče na metabolizam, predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne i endokrine patologije, povećava opterećenje na deformisanim zglobovima. Sveobuhvatan tretman gihta uvek uključuje korekciju viška težine.
Redovna kontrola kod reumatologa sprečiće razvoj ozbiljnih komplikacija i pomoći u poboljšanju kvaliteta života.