BLEDI STE? UMARATE SE? MOŽDA STE ANEMIČNI!

by | 20.09.2017

Danas od anemije pati skoro 25% stanovništva, što čini 1,62 milijarde ljudi. I najčešće se s ovim problemom suočavaju deca predškolskog i školskog uzrasta – 47,4% i 25,4%, među trudnicama je taj procenat 41,8%, dok 23,9% osoba u godinama ima ovaj problem. Šta je to anemija, zbog čega je opasna i kako izbeći malokrvnost? Takođe, otkrićemo vam kako da krvnu sliku dovedete u idealno stanje. O tome priča Igor Grigorjevič Ivanov, lekar specijalista (Sankt Peterburg)


DA LI JE ANEMIJA ISTO ŠTO I MALOKRVNOST?

Igore Grigorjeviču, anemija se u narodu zove malokrvnost. Da li je to pravilno?
U bukvalnom prevodu „anemija“ znači “beskrvnost”. Ni prva ni druga odredba ne odgovaraju stvarnosti. Ipak se u slučaju anemije kod čoveka ne smanjuje obim krvi (ne biva malo krvi), nego se smanjuje sadržaj hemoglobina ili crvenih krvnih ćelija u krvi. Hemoglobin je složena belančevina koja ulazi u sastav eritrocita (crvenih krvnih zrnaca) i odgovoran je za „transport“ kiseonika u naše organe i tkiva.

Kako se dijagnostikuje anemija?
Vrlo je lako dijagnostikovati anemiju. Za to je dovoljna klinička analiza krvi, tačnije vrednost nivoa hemoglobina i eritrocita. Drugo, treba utvrditi uzrok anemije – ovde se zahteva veliki broj ispitivanja. A to nisu samo laboratorijska ispitivanja sadržaja gvožđa, njegovih rezervi, vitamina B12, nego i instrumentalna ispitivanja, uključujući i ona endoskopska (metode kojima se pregledaju unutrašnji organi i telesne šupljine).

Foto: Guliver/Thinkstock

OSTATAK TEKSTA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

Članak se nastavlja posle reklama

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Članak se nastavlja posle reklama

 

Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs