BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela
Petar Iljič Čajkovski (1840–1893) veliki je ruski kompozitor, dirigent i muzički kritičar. Njegovo ime poznato je daleko izvan granica njegove domovine. Danas je teško naći čoveka koji nije upoznat sa stvaralaštvom Čajkovskog: “Slovenski marš”, opera “Evgenije Onjegin”, baleti “Labudovo jezero”, “Krcko Oraščić”, “Uspavana lepotica” – sve sama remek-dela klasične muzike.
Sadržaj članka
Petar Iljič Čajkovski rodio se 25. aprila 1840. godine u gradu Votkinsku, u porodici inženjera u kojoj je bilo više dece. U njegovoj kući često se čula muzika – roditelji su mu svirali klavir i flautu. U biografiji Čajkovskog važno je istaći da je već s pet godina umeo da svira klavir, a kao osmogodišnjak odlično je svirao po notama. Godine 1849. porodica Čajkovski prešla je u Alapajevsk, a zatim u Sankt Peterburg.
Prvobitno muzičko obrazovanje Čajkovski je stekao kod kuće. Zatim je Petar dve godine proveo u internatu, a potom na Institutu pravnih nauka u Peterburgu. Majčina smrt jako je uticala na njega, te je sa 14 godina komponovao valcer u pomen na nju. Po završetku škole, 1859. godine, postao je službenik u Ministarstvu pravde. U slobodno vreme često je posećivao operu, a posebno veliki uticaj na njega ispoljile su opere Mocarta i Glinke.
Pokazujući sklonost prema stvaranju muzike, Čajkovski postaje student konzervatorijuma u Peterburgu. Dalje studije Petra Iljiča kod izvanrednih profesora Nikolaja Zarembe i Antona Rubinštajna umnogome su pomogle formiranju njegove muzičke ličnosti. A po završetku konzervatorijuma Nikolaj Rubinštajn (profesorov brat) pozvao je Čajkovskog da na moskovskom konzervatorijumu predaje harmoniju, kompoziciju i istoriju muzike.
Muziku za mnoge koncerte Čajkovski je komponovao tokom rada na konzervatorijumu. Njegova opera „Undina“ (1869) nije izvedena i autor ju je uništio. Međutim, njen mali deo kasnije je predstavljen kao balet „Labudovo jezero“.
Treba istaći da je 1877. godine, da bi zaustavio spletke o svojoj neuobičajenoj orijentaciji, Čajkovski odlučio da se oženi studentkinjom konzervatorijuma Antoninom Miljukovom. Pošto nije imao nikakvih osećanja prema ženi, posle nekoliko nedelja zauvek je otišao od nje. Od tada su supružnici živeli odvojeno, ali nisu mogli da se razvedu usled raznih okolnosti.
Godine 1878. on napušta konzervatorijum i putuje u inostranstvo. U isto vreme komunicira s Nadeždom fon Mek, bogatom obožavateljkom njegove muzike. Intenzivno se dopisuju i ona ga podržava – materijalno i moralno.
Tokom dvogodišnjeg boravka u Italiji i Švajcarskoj pojavljuju se nova velelepna dela Čajkovskog, opera „Evgenije Onjegin“ i Četvrta simfonija. U maju 1878. godine ovaj kompozitor dao je doprinos i dečjoj muzičkoj literaturi – zbornik komada za decu pod nazivom „Dečji album“. Period od 1881. do 1888. bio mu je posebno plodonosan: napisao je mnoga dela – valcere, simfonije, uvertire, svite.
Najzad je u životu Petra Čajkovskog uspostavljen miran stvaralački period. Nakon što je prevazišao strah od javnog nastupa, koji ga je pratio tokom čitavog života, sam autor mogao je i da diriguje na koncertima.
Čajkovski je 25. oktobra 1893. u Peterburgu umro od kolere. Sahranjen je u Lavri Aleksandra Nevskog u Sankt Peterburgu. Ime slavnog kompozitora nose ulice i konzervatorijumi u Moskvi i Kijevu, kao i druge muzičke ustanove (instituti, koledži, visoke škole) u mnogim gradovima bivšeg SSSR-a. Njemu u čast sagrađeni su spomenici, njegovo ime nose pozorište i koncertna sala, simfonijski orkestar i međunarodni muzički konkurs.
• Čajkovski je odlučio da napusti pouzdano i unosno radno mesto – u Ministarstvu pravde – i ode u neizvesnost, u muziku. Porodica je bila duboko ožalošćena što je mladić zamenio prava za „sviralu“.
• Godine 1875. Moskovska direkcija carskih pozorišta zamolila je Čajkovskog da napiše muziku za balet „Labudovo jezero“. Kompozitor se složio. Zatim je priznao šta ga je nateralo da pristupi tako složenom poslu. Prvo – novac, koji je uvek zabrinjavao kompozitora. A drugo – izazov, jer dotad nikad nije komponovao muziku za balet.
• Čajkovski je često osećao materijalnu oskudicu. Jednom je čak odlučio da se obrati za pomoć ruskom caru Aleksandru III. Napisao je molbu da mu dâ u zajam tri hiljade rubalja u srebru. Odgovor je usledio odmah: kompozitoru je data tražena suma, ali ne kao zajam, nego kao novčana pomoć.
• O kompozitorovom ličnom životu poznato je malo toga. Činjenice iz biografije govore da mu se desila jedna jaka ljubavna priča. Naime, izabranica Čajkovskog bila je francuska pevačica Dezire Arto. On se čak spremao da je odvede pred oltar, ali se njihov odnos završio isto tako brzo i neočekivano kao što je i počeo: operska diva otputovala je na gostovanje i tamo se, neočekivano za sve, zaljubila i udala. Tokom njihove strasne veze napisao je poznati komad – Romansu za klavir br. 5, u kojoj je izrazio svoja najskrivenija osećanja prema njoj.
• O brzoj i iznenadnoj smrti Čajkovskog uvek su kolale glasine. Govorilo se da kompozitor nije umro od kolere, kao što je pisano, nego od trovanja amonijakom, čiji su simptomi slični simptomima kolere. Zatim se ispostavilo da su legende o samoubistvu bazirane samo na dokonim nagađanjima, bez činjenica.
Pročitajte i… Ana Ahmatova – Kraljica Neve