Gagarinov let ka zvezdama

Šezdeset i jedna godina od prvog putovanja u kosmos!

by Tanja Tomčić | 12.04.2022

Ljudi su oduvek gledali u zvezde i maštali o tome da se vinu u nebesa, međutim, to je pošlo za rukom tek ruskom kosmonautu Juriju Gagarinu, prvom čoveku koji je proveo 108 minuta u kosmosu. Ovog aprila Rusija slavi 61 godinu od podviga koji oslikava junaštvo i nesebičnost ruskog naroda, ali i genijalnost njihovih inženjera.

Sadržaj članka

1 Jurij Gagarin

Jurij Gagarin

U hladnom ratu između Amerike i Sovjetskog Saveza (od 1957. do 1975. godine) prvu veliku pobedu odneli su Rusi pošto su 12. aprila 1961. godine s kosmodroma Bajkonur lansirali svemirsku letelicu Vostok 1 s kosmonautom Jurijem Gagarinom, koji je tada zvanično postao prvi čovek koji je obleteo planetu. On je tog čuvenog datuma poleteo u devet sati i sedam minuta, da bi se posle stotinu osam minuta provedenih u orbiti katapultirao iz kapsule i prizemljio u mestu Selkovu, južno od Saratova. Ovim je SSSR napravio ogroman korak napred u svemirskoj trci, dok je Jurij Gagarin preko noći postao međunarodna zvezda. Putovao je širom sveta, dodeljena su mu mnoga priznanja i medalje, uključujući i počasno zvanje heroja Sovjetskog Saveza – najviše odlikovanje u toj zemlji.

Seosko dete među odabranima

Jurij Aleksejevič Gagarin ušao je u istoriju kao prvi čovek koji je poleteo u svemir. Rođen je 9. marta 1934. godine u selu Klušinu kod Gžatska (danas Gagarin, Rusija). Bio je treće od četvoro dece u siromašnoj radničkoj porodici. U ranom detinjstvu zainteresovao se za letenje i međuplanetarna putovanja i nije odustao od svog sna uprkos teškom životu.

Pošao je u školu 1941. godine, ali je zbog nemačke okupacije nastavio školovanje tek dve godine kasnije, pošto je Crvena armija oslobodila Klušino. Ubrzo posle rata, 1945. godine, Gagarini su se preselili u Gžatsk, gde je Jurij završio šesti razred. Budući da je bio veoma sposoban i ambiciozan mladić, odlučio je da se preseli u Moskvu kod rođaka i tamo nastavi s obrazovanjem. U mestu Ljuberci pokraj Moskve upisao se u zanatsku školu, koju je završio 1951. godine i postao livac. Nakon toga se preselio u Saratov, gde je pohađao Industrijski tehnikum do 1955. godine. Tamo je u lokalnom avio-klubu prvi put poleteo i počeo vredno da radi na ostvarenju svog sna – da postane pilot-lovac. Iste godine upisao se u Vojnu vazduhoplovnu školu u Orenburgu, gde je 1957. diplomirao s odličnim uspehom.

Članak se nastavlja posle reklama

Gagarin obišao Zemlju za 108 minuta

Saznavši da je u toku izbor kosmonauta za prvi let u kosmos, Gagarin je podneo molbu za prijem u grupu kandidata. Nakon ozbiljnog procesa selekcije, on je s još devetnaestoricom izabran za sovjetski svemirski program. Međutim, posle rigoroznih testiranja fizičke i psihičke izdržljivosti u najuži krug ušli su samo Jurij Gagarin i German Titov, što zbog postignutih rezultata tokom obuke, što zbog niskog rasta, jer je kabina Vostoka bila skučena (po nekim izvorima, Gagarin je bio visok svega 157 cm). Pretpostavlja se da je Gagarin izabran zbog svog skromnog porekla, nasuprot Titovu, koji je poticao iz srednje klase. Ipak, postoji i mišljenje da su Germana Titova čuvali za drugi, komplikovaniji let (on je avgusta 1962. godine u Vostoku 2 obleteo planetu čak 17 puta, a taj let je trajao 25 sati).

Bilo kako bilo, svemirska letelica Vostok s Gagarinom u njoj lansirana je 12. aprila 1961. godine, a, obišavši Zemlju, završila je let nakon 108 minuta. Vostokom je upravljano automatski, zato što ruski lekari i konstruktori nisu bili sigurni kako će ljudski organizam reagovati na bestežinsko stanje, tako da su ručne kontrole bile zaključane (u kabini se nalazio zapečaćeni koverat sa šifrom za otključavanje u slučaju da nešto pođe po zlu). Pre lansiranja Gagarin je imao čin poručnika, a tokom leta je, preskočivši čin kapetana, po predlogu Nikite Hruščova, direktno unapređen u pukovnika.

Članak se nastavlja posle reklama

Pročitajte i… Valentina Tereškova, prva žena u kosmosu, heroj SSSR-a

O PRVOM LETU U KOSMOS

* Jurij Gagarin je u kabini imao koverat s ključem pomoću koga je u svakom trenutku mogao da preuzme ručnu kontrolu nad brodom. Čak i da mu je motor za kočenje potpuno otkazao, brod bi se usled relativno niske putanje i trenja sam spustio na Zemlju u roku od deset dana. Za taj period Gagarin je imao dovoljno hrane i vode, koje, srećom, nije morao da koristi.

* Letelica se kretala brzinom od 27.400 kilometera na sat, dok je najviša visina na kojoj je letela iznosila 327 km od površine Zemlje.

* Poslednja faza Gagarinovog povratka na Zemlju bila je kritična: padobranski sistem kapsule bio je nedovoljno efikasan, tako da Gagarin nije mogao da smanji njenu brzinu do nivoa na kom bi putnik mogao da preživi u trenutku udara o tlo. Zato je unapred bilo predviđeno da Gagarin iskoči iz kapsule na visini od oko 7.000 metara i prizemlji se sopstvenim padobranom.

* Najčuveniji Gagarinov citat izmislio je Nikita Hruščov: „Bio sam gore i, koliko god da sam gledao i tražio, Boga nisam video“.

* Trenutak američkog trijumfa, prvi korak Nila Armstronga na Mesecu 1969. godine, nisu doživeli ni Sergej Koroljov, šef sovjetskog svemirskog programa, ni Gagarin. Trka u kosmosu definitivno je okončana simboličnim gestom saradnje, spajanjem Apola i Sojuza na orbiti 1975. godine.

Kosmonaut slavniji od holivudskih zvezda

Posle slavnog leta, ceo svet se takmičio za Gagarinovo prisustvo. Postao je zvezda nad zvezdama: ručao je s britanskom kraljicom, bio je počasni gost Fidela Kastra na proslavi godišnjice kubanske revolucije, poljubila ga je Đina Lolobriđida, letovao je s partijskom vrhuškom na Krimu… Dobio je preko milion pisama s čestitkama i izrazima divljenja, više od najvećih tadašnjih filmskih zvezda. Jedno vreme bio je ambasador dobre volje, najbolji ambasador kog je SSSR ikad imao, ali je taj posao vrlo brzo počeo da ga zamara: „Ja se nisam opredelio da budem astronaut samo jednom pa da onda odustanem“. Na sopstveno insistiranje, vratio se u astronautsku trupu, iako više nikad nije leteo u kosmos.

Članak se nastavlja posle reklama

Epohalne razmere

Ovaj događaj obeležio je početak nove ere u istoriji ljudske civilizacije – epohe osvajanja svemira. Gagarin je posle ovog istorijskog podviga obavljao važne društvenopolitičke poslove – radio je u Centru za obuku kosmonauta, istovremeno se trudeći da povrati kvalifikaciju pilota-lovca uprkos dugoj pauzi u letačkoj praksi. Nažalost, 27. marta 1969. godine Gagarin i njegov instruktor Vladimir Serjogin poginuli su u padu aviona MiG-15UTI tokom rutinskog treninga u blizini Kiržača. Njihova tela su kremirana i sahranjena u zidu Kremlja uz velike vojne počasti.

Gagarinovo pismo ženi

O čuvenom letu u kosmos porodica Jurija Gagarina nije znala ništa jer se, naravno, sve držalo u apsolutnoj tajnosti. Pre poletanja Gagarin je napisao pismo svojoj ženi i zamolio da joj ga uruče ukoliko se on ne vrati: „U tehniku verujem u potpunosti, ona me neće izdati. Ali, istina je da i na ravnom čovek može da polomi vrat. Ako mi se nešto desi, ne dozvoli da te slomi bol, brini se o devojčicama, da izrastu u prave ljude, država će ti sigurno pomoći. Što se tiče tvog ličnog života, postupaj onako kako ti savest nalaže, ja ti tu ništa ne mogu određivati. Nadam se da ovo pismo nikad nećeš dobiti i da će sve biti u redu.“ Valentina je pismo dobila nekoliko godina kasnije – posle Jurijeve tragične smrti 1968. godine.

ZANIMLJIVOSTI

• Od 1968. godine, nakon Jurijeve pogibije, grad Gžatsk preimenovan je u Gagarin, u čast velikog sovjetskog kosmonauta.

• U Rusiji se 12. april od 1962. godine obeležava kao Dan kosmonautike, a takođe je proglašen za Međunarodni dan čovekovog leta u kosmos.

• Slavni sovjetski kosmonaut ispoštovao je stari ruski običaj da se gost pre ulaska u nečiju kuću izuje. Gagarinov gest skidanja čizama pre ulaska u kapsulu oduševio je glavnog sovjetskog raketnog stručnjaka Koroljova.

• Prilikom poletanja Gagarin je uzviknuo: „Poehali!“, što u prevodu znači „krećemo“. Ovaj nezvanični pozdrav ušao je u istoriju!

• Na istorijskom putu za svemir Gagarin je nosio skafander jarkonarandžaste boje i belu kacigu na kojoj je pisalo SSSR. Ta četiri slova dopisana su u poslednjem trenutku. Upravo taj natpis, nakon njegovog povratka na Zemlju, poslužio je da ceo svet prepozna Sovjetski Savez kao supersilu, a Jurija kao njegovog građanina.