BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
Mendeljejev je došao na genijalnu ideju da je masa nekog elementa u direktnoj vezi s njegovim hemijskim osobinama – tako je sve počelo...
Baveći se idealnom koncentracijom votke za ljudski organizam, Mendeljejev je došao na genijalnu ideju da je masa nekog elementa u direktnoj vezi s njegovim hemijskim osobinama – tako je sve počelo…
Dmitrij Ivanovič Mendeljejev (1834–1907) rođen je u Toboljsku, kao sedamnaesto i najmlađe dete u porodici. Njegov otac – Ivan Pavlovič Mendeljejev – bio je direktor gimnazije, a samovoljni i talentovani sin zadavao mu je više brige nego sva ostala deca. Dmitrij je sebe smatrao velikim naučnikom i misliocem, a znali su ga kao veoma vrednog i marljivog čoveka. Međutim, svi prijatelji i porodica govorili su da je izuzetno težak i tvrdoglav. Nikad nikome nije popuštao niti ostajao dužan – stalno je vikao na sve, preteći im zbog učinjenih grešaka. Naravno, na njegove greške ukazivali su mu samo u anonimnim pismima – lično to niko nije smeo da uradi. Imao je nekoliko hobija: voleo je da pravi kožne kofere i poveze za knjige, bavio se meteorologijom i fizikom, ali je o sebi govorio samo kao o ruskom patrioti. Trudio se da ojača i inovira industriju Rusije. Tražio je od cara da oslobodi zemlju ekonomske i naučne zavisnosti od Zapada, ali razumevanja za njega nisu imale ni kolege – univerzitetski profesori – a kamoli car.
Sadržaj članka
Mendeljejev se za nauku zainteresovao tek studirajući na Fakultetu za fiziku i matematiku u Sankt Peterburgu – gde ga je, pod pretnjom, upisao otac. Kad ga je završio s najboljim ocenama, primljen je na fakultet kao asistent. Doktorske studije i doktorat završio je na Univerzitetu u Hajdelbergu, koji su pohađali i najpoznatiji naučnici toga vremena – Bunzen, Kirhof i Kop. Dok je bio u Nemačkoj, godine 1892. Ministarstvu nauka Rusije podneo je zahtev da se uvedu standardizovani nazivi za tegove i mere. Taj njegov predlog Rusija je usvojila tek 1899. godine. U inostranstvu je pronašao i bezdimni barut za rusku vojsku, ali ruska vlada registraciju patenta nije smatrala bitnom, te je slava pripala drugima.
Vrativši se u Petrograd, Mendeljejev je počeo da radi na Univerzitetu za organsku hemiju, a odmah je napisao i udžbenik „Organska hemija“. U petrogradskom Institutu za tehnologiju odbranio je čuvenu doktorsku disertaciju (ovog puta na ruskom jeziku) “O jedinjenjima alkohola i vode”, te postao redovni profesor tog fakulteta. Srednje godine najplodniji su period u životu svih naučnika, pa je tako u tom životnom periodu Mendeljejev dobio ideju za Periodni sistem elemenata. Baveći se idealnom koncentracijom votke za ljudski organizam, on je došao na genijalnu ideju da je masa nekog elementa u direktnoj vezi s njegovim hemijskim osobinama. Poređao je hemijske elemente po masi atoma u tabelu i dao im redne brojeve. Zatim je smislio da redni brojevi u tabeli odgovaraju atomskim brojevima elemenata. Tek je tad (1896) objavio čuveni „Periodni zakon hemijskih elemenata“, kasnije u nauci nazvan Mendeljejevljev zakon.
Klasifikacija Periodnog sistema elemenata tek je za stogodišnjicu rođenja čuvenog ruskog naučnika proglašena najvećim dotadašnjim izumom iz hemije!
Poznat po samovolji, odlučio je da leti balonom kako bi što bolje pratio pomračenje Sunca, ali i ispitao munje – snagu i način pražnjenja groma. Balonom je otplovio od Petrograda do gubernije grada Tvera, gde je – pao. Ovaj njegov let naširoko je bio poznat među naučnicima Rusije i sveta, a s namerom da ga malo ponize i ismeju zbog mešanja u stvari koje ga se direktno ne tiču – Francuska akademija meteorološke aero-nautike dodelila mu je diplomu “za hrabrost tokom leta balonom”. Strani naučnici malo su cenili njegov doprinos nauci, dok ga je Rusija kandidovala za Nobelovu nagradu nekoliko puta: 1905, 1906. i 1907. godine. Odbor za dodelu te nagrade odlučio je da Mendeljejev dobije Nobelovu nagradu iz oblasti hemije tek 1907, s tim što je trebalo da je podeli s Italijanom S. Kanisarom. Međutim, 20. januara 1907. godine Mendeljejev je umro od upale pluća, te mu Nobelova nagrada nikad nije pripala. Sahranjen je na petrogradskom groblju Volkov, u aleji rezervisanoj za pisce, zvanoj „Literarno pristanište”.
Zbog nemogućnosti da se objasni kako je Mendeljejev došao na genijalnu ideju o Periodnom sistemu elemenata, naučnim krugovima kružila je priča da ga je on sanjao. Međutim, njegovi bliski prijatelji i posetioci njegovog doma ipak su znali tajnu – Periodni sistem elemenata bio je ispisan po kockastim pločicama Mendeljejevljevog kupatila, iznad kade – masnom farbom i bez grešaka. Upravo zbog pločica, periodni sistem i danas je u obliku kockica, a ne, recimo, u obliku kruga – simbola atoma.
Pročitajte i… Puškin: rodonačelnik moderne ruske književnosti