Ana Ahmatova – Kraljica Neve

Ana Andrejevna Ahmatova (izvorno prezime Gorenko, 23. jun 1889 – 5. mart 1966) bila je znamenita ruska pesnikinja, kritičar i prevodilac. Počela je da piše rano, sa 11 godina, a pesme je objavljivala pod pseudonimom Ahmatova (tatarsko prezime njenih predaka po majčinoj liniji) jer se njenom ocu nije dopadala ideja da piše pod pravim prezimenom.

Ana Andrejevna Ahmatova – detinjstvo

Nekoliko meseci po Aninom rođenju porodica se preselila u Carsko Selo, nedaleko od Sankt Peterburga,  gde je njen otac dobio posao. Leto je kao devojčica provodila u letnjikovcu u blizini Sevastopolja. Kasnije je pisala kako je volela da hoda bosa, bez šešira, da skače iz čamca u more, da se kupa za vreme oluje i da se peče na suncu dok joj koža ne otpadne, zbog čega je dobila nadimak Divlja Devojka.

Kad joj je bilo 16 godina, roditelji su joj se razveli, a ona se preselila u Kijev. Upisala je pravo na tamošnjem univerzitetu, ali je posle godinu dana odustala i posvetila se izučavanju književnosti u Sankt Peterburgu.

Njena nemirna narav nije joj kasnije dozvoljavala ni da se skrasi pored jednog čoveka. Život su joj obeležili mnogi istaknuti umetnici, među kojima su bili pesnici Nikolaj Gumiljov i Osip Mandeljštam, slikar Amedeo Modiljani, istoričar umetnosti Nikolaj Punjin. Bila je bliska i s Borisom Pasternakom, a pratile su je glasine da je bila u vezi i s najvećim pesnikom simbolizma Aleksandrom Blokom.

Ljubavni život Ane Ahmatove

Imala je samo 14 godina kad je upoznala Nikolaja Gumiljova, koji se odmah zaljubio u nju. U svom časopisu „Sirijus“ objavio je njenu prvu pesmu, koja joj je donela ugled u sanktpeterburškim umetničkim krugovima. Takođe joj je posvetio mnoge stihove.

Venčali su se 1910. godine. Medeni mesec proveli su u Parizu, gde je pesnikinja upoznala italijanskog slikara Amedea Modiljanija. Zajednička im je bila strast prema poeziji i slikarstvu, pa su nakon njenog odlaska iz francuske prestonice počeli da se dopisuju. Prepiska je trajala mesecima, a naredne godine Ahmatova je, razočarana saznanjem da je muž vara, ponovo doputovala u Pariz i utehu potražila u Modiljanijevom zagrljaju.

U tom periodu slikar je nacrtao petnaestak Aninih portreta. Prepuna pozitivnih utisaka i osećanja, pesnikinja se vratila u Rusiju, nadajući se da će nastaviti prepisku s italijanskim umetnikom, ali joj on nije odgovorio ni na jedno pismo. U međuvremenu, Gumiljov je otputovao u Afriku i tamo proveo više od pola godine.

Komunistički režim je poeziju Ahmatove ocenjivao kao trivijalnu, zamerajući joj što ne propagira ideje društvenog napretka i ne podiže revolucionarni duh naroda. Posle smrti Josifa Staljina uspela je da povrati izgubljeni ugled.

Književni rad Ane Ahmatove

Ahmatova je krajem 1910. s pesnicima Osipom Mandeljštamom i Sergejom Gorodeckim osnovala pesničku grupu koja je zastupala ideju da poetsko stvaralaštvo ne počiva na nadahnuću nego na stvarnosti. Iz te grupe izrastao je uticajni pesnički pokret akmeizam, suprotstavljen u to vreme vladajućem simbolizmu.

Godina 1912. bila je prelomna za Aninu biografiju. Te godine rodila je jedinog sina Lava Gumiljova i izašla je njena prva zbirka pesama “Veče”, koja joj je donela poštovanje čitalaca i popularnost. Nakon dve godine objavljuje i drugu knjigu pesama “Brojanice”, koja je bila pravi trijumf.

Dvadesetih godina smatrana je buržoaskom pesnikinjom i bilo joj je zabranjeno da objavljuje poeziju, pa je živela od prevodilaštva i esejistike. Taj period u svom životu kasnije je nazvala „Vegetarijanske godine“.

Gumiljov je 1921. zbog antirevolucionarnih aktivnosti uhapšen i streljan zajedno sa šezdesetak ljudi. Iako su bili razvedeni, veza s njim bacila je senku i na Ahmatovu, a posebno na njihovog sina Lava, koji je kasnije takođe uhapšen i osuđen na robiju. U Sibiru je završio i njen bliski prijatelj Osip Mandeljštam, koji je umro u radnom logoru.

Pred sam Veliki otadžbinski rat 1940. godine završila je značajnu obimnu autobiografsku poemu “Rekvijem”, a tokom opsade Lenjingrada počela je da piše svoje najpoznatije delo „Poemu bez junaka“, posvećenu uspomeni na sve njene prijatelje i građane koji su poginuli tokom mučna 872 dana opsade grada.

Dugo sam

Dugo sam tvojom lepotom ispijena
Učila sebe kako da se smirim.
Od rebra tvoga ja sam stvorena,
Kako da te ne volim, da se divim?

Da sam ti sestra, bilo bi ugodno,
Ali voljom drevne sudbine sinje,
Pred tobom stojim lukavo, pohotno,
U liku tvoje najslađe robinje.

No kad se smrznem sva ponizna tako,
Na grudima tvojim kao sneg bela,
Tad mudro radujući se udara jako
Tvoje srce – moja otadžbina cela!

Poslednje godine života

Kraljica Neve, kako su Anu još zvali, i poslednje godine života provela je u Lenjingradu, baveći se prevođenjem, pišući poeziju i izučavajući književnost klasičnih pisaca i pesnika, u prvom redu Puškina. Godine 1965. putovala je na Siciliju, gde joj je uručena književna nagrada „Taormina“, a potom u Englesku kako bi primila počasni doktorat Univerziteta u Oksfordu. Iste godine bila je i u najužem izboru za Nobelovu nagradu za književnost, ali je ona otišla u ruke Mihaila Šolohova.

U novembru 1965. godine Ahmatova je doživela srčani napad. Prebačena je u sanatorijum u Moskvi, a na proleće 1966. preminula je. Hiljade njenih poštovalaca ispratilo ju je na ceremonijama održanim u Moskvi i Lenjingradu. Pesnikinja je sahranjena na sanktpeterburškom groblju Komarovo.

Pročitajte i… Puškin: rodonačelnik moderne ruske književnosti

 

Povezane vesti

BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira

4549

Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...

Moskovski metro – podzemni muzej

4603

Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa

Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije

4393

Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost

Petar Iljič Čajkovski, kompozitor “Labudovog jezera”

7760

Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela