BAJKALSKO JEZERO: Plavo oko Sibira
Za ovo jezero važe neverovatni podaci, činjenice i brojevi i nesumnjivo je jedinstveno na svetu...
Aleksandar Nevski – simbol borbe za očuvanje pravoslavlja
Godine 2008. Aleksandar Nevski proglašen je za najveću ličnost ruske istorije
Zlatni knez srednjovekovne Rusije, veliki vojskovođa i talentovani diplomata, svetac Ruske pravoslavne crkve, za života nije izgubio nijednu bitku. Zaštitio je pravoslavlje od katoličke ekspanzije, a prezime Nevski dobio je po bici na reci Nevi protiv Šveđana.
U istoriji Rusije bilo je mnogo bitaka. Neke od njih postale su čuvene. Tako, na primer, praktično svaki čovek u razgovoru o poznatim ruskim bitkama spominje Nevsku bitku i bitku na ledu (ili bitku na Čudskom jezeru). To nije nimalo čudno budući da je, zahvaljujući tim bitkama, Kijevska Rusija odbranila svoje granice. Ali, obe te bitke mogle su da se završe porazom da nije bilo velikog vojskovođe Aleksandra Nevskog, koji je komandovao ruskom vojskom.
Sadržaj članka
Lični život Aleksandra Nevskog
Aleksandar Nevski rodio se 13. maja 1221. godine. Njegov otac bio je Jaroslav Vsevolodovič, a majka Rostislava Mstislavna. Dečakovo detinjstvo prošlo je u Perejaslavlju-Zaleskom, ali nije trajalo dugo. Već s devet godina Aleksandar je poslat da vlada Novgorodom zajedno s bratom Fjodorom. Godine 1233. Fjodor je umro, a tri godine kasnije Jaroslav Vsevolodovič otišao je u Kijev. Na taj način Aleksandar je već sa 15 godina postao jedini vladar Novgoroda.
Godine 1239. knez je u Toropcu stekao porodičnu sreću s kneginjicom Aleksandrom Polockom. Venčanje je održano u Hramu Sv. Đorđa. Njihov brak krunisan je rođenjem dece: sinova Vasilija, Dmitrija, Andreja i Danila, te kćerke Jevdokije.
Članak se nastavlja posle reklama
Nevska bitka
Aleksandra su počeli da zovu Nevskim zahvaljujući bici na Nevi, koja je knezu donela svetsku slavu. Nevska bitka odigrala se 1240. godine na obali reke Neve. To je bila bitka protiv Šveđana koji su želeli da osvoje Pskov i Novgorod. Značajno je to što je Aleksandrova vojska uspela da odnese pobedu nad protivnikom bez podrške glavne vojske. Knez je pred bitku izašao pred vojsku s rečima podrške koje su, zahvaljujući letopisima, sačuvane do danas. One su nadahnule vojnike, te su mogli da odnesu sigurnu i ubedljivu pobedu. Šveđani su pretrpeli ogromne gubitke i bili prinuđeni da se povuku. Bez obzira na uspešan ishod Nevske bitke, Aleksandar se sukobio sa stanovnicima Novgoroda, te je bio prinuđen da napusti grad. Ali, 1241. godine na teritoriju Novgoroda upao je Livonski red, koji se sastojao od nemačkih i danskih vitezova. Stanovnici Novgoroda morali su da se obrate knezu za pomoć. Aleksandar ih nije izneverio – došavši sa svojom vojskom, oslobodio je gradove koje je zauzeo Livonski red, a zatim je svoje odrede poveo do neprijateljske granice. Tamo se, na Čudskom jezeru, i odigrala odlučujuća bitka – bitka na ledu.
Članak se nastavlja posle reklama
Ordenom Aleksandra Nevskog nagrađuju se građani Rusije koji se nalaze na državnim funkcijama, ali i istaknuti strani političari i javni radnici te biznismeni zaslužni za razvoj saradnje s Rusijom.
Bitka na ledu
Dana 5. aprila 1242. na ledu Čudskog jezera počele su borbu vojske Aleksandra Nevskog i Livonskog reda. Zahvaljujući veštoj kneževoj taktici, neprijateljska vojska okružena je i razbijena. Ostaci odreda pokušali su da se sklone s mesta bitke bežeći po zamrznutom jezeru, a kneževa vojska gonila ih je duž linije od 7,4 km. O tome postoji nekoliko verzija. Veoma je prihvaćena ona da su vitezovi Livonskog reda bili obučeni u teške oklope, tanak led Čudskog jezera nije izdržao njihovu težinu i pukao je. Zato se većina preživelih neprijateljskih vojnika utopila. Čudska bitka imala je odlučujući značaj. Posle nje zaključeno je primirje, te za gradove stare Rusije nije bilo pretnje od Livonskog reda.
Godine vladavine
Aleksandra nisu proslavile samo pobede u poznatim bitkama. On je shvatao da za odbranu zemlje nisu dovoljne samo bitke. Zato je 1247, posle smrti Jaroslava Vsevolodoviča, Aleksandar otputovao u posetu tatarskom Batu-kanu. Pregovori su bili uspešni, pa je knez dobio na upravu Kijevsku kneževinu, a njegov brat Andrej – Vladimirsku. Godine 1252. Andrej se odrekao Vladimirske kneževine i pobegao. To umalo nije izazvalo novi sukob s Tatarima, ali Aleksandar je ponovo posetio Zlatnu hordu. Samim tim dobio je mogućnost da upravlja i Vladimirskom kneževinom. Dalje je Aleksandar nastavio da se drži iste linije. Ovakvu politiku društvo je dvojako prihvatalo. Mnogi su Nevskog smatrali i smatraju praktično za izdajnika, ne shvatajući zašto je stalno kontaktirao s Hordom. Pored toga, Nevski nije samo posećivao kanove nego je i na razne načine doprinosio ostvarivanju njihovih planova. Na primer, godine 1257. Aleksandar je pomogao Hordi da sprovede popis stanovništva stare Rusije, protiv čega je bio ceo narod. I uopšte, u odnosima s Tatarima ispoljavao je pokornost i bez ustezanja je plaćao danak. S druge strane, zahvaljujući takvoj politici, mogao je da oslobodi staru Rusiju od obaveza da Hordi stavlja na raspolaganje vojsku za pohode i spasao je zemlju tatarskih najezdi. Za njega je najvažnije bilo preživljavanje, kako njegovo lično tako i celog naroda. I uspešno se izborio s tim zadatkom.
Smrt
Tokom redovne posete Tatarima 1262. knez Aleksandar Nevski jako se razboleo. Do povratka u domovinu njegovo stanje bilo je teško. Pred smrt se zamonašio pod imenom Aleksije. Umro je 14. novembra 1263, a sahranjen je u vladimirskom Roždestvenskom manastiru. Dana 12. septembra 1724, po naređenju cara Petra Velikog, mošti kneza Aleksandra prenesene su iz grada Vladimira u Petrograd.
Članak se nastavlja posle reklama
SLAVE GA I SRBI
Iako je reč o ruskom svecu, Aleksandar Nevski postao je simbol borbe za očuvanje pravoslavlja, pa ga kao sveca poštuju u svim pravoslavnim narodima slovenskog porekla. Njegov glavni praznik obeležava se 6. decembra i tada ga se seća skoro cela Rusija, a mnogi Srbi slave ga kao krsnu slavu 12. septembra. Naš kralj Aleksandar Karađorđević smatrao je Svetog Aleksandra svojim zaštitnikom, pa mu je u Beogradu, na Dorćolu, tridesetih godina prošlog veka podigao crkvu.
Zanimljive činjenice
* Najznačajnije pobede Aleksandar je odneo u mladosti. Na primer, Nevsku bitku je dobio sa 20 godina, a onu na Čudskom jezeru sa 22.
* Ovaj veliki vojskovođa nije izgubio nijednu bitku.
Članak se nastavlja posle reklama
* Nevski je bio jedini vladar koji se nije potčinjavao katoličkoj crkvi.
* Godine 1547. Ruska pravoslavna crkva kanonizovala je Aleksandra Nevskog.
* O ovom vojskovođi snimljeno je nekoliko filmova, od kojih je najpoznatiji „Aleksandar Nevski“ iz 1938. godine.
* Do danas nije pronađen nijedan portret ovog velikog vojskovođe urađen za njegovog života. Zato je na Ordenu Aleksandra Nevskog predstavljen glumac koji je odigrao ulogu kneza u istoimenom filmu.
* Bez obzira na dvojak odnos naroda prema ovom vojskovođi, godine 2008. na konkursu „Ime Rusije“ Aleksandar Nevski proglašen je za najveću ličnost ruske istorije.
Pročitajte i… Ruski čudotvorci – ko su bili blaženi iz Rusije
Povezane vesti
Moskovski metro – podzemni muzej
Ako se spremate da posetite Moskvu, znajte da se ispod mesta označenih crvenim slovom „M“ nalaze najlepše stanice metroa
Boljšoj teatar – kulturna svetinja Rusije
Ne zna se šta je lepše: impozantna fasada Boljšog teatra ili njegova velelepna unutrašnjost
Petar Iljič Čajkovski, kompozitor “Labudovog jezera”
Čuveni ruski kompozitor, jedno od najvećih svetskih imena klasične muzike, autor je više od 80 muzičkih dela
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
