Šta znamo o jezgru koštice kajsije – koliko je ono zdravo?
Jezgro koštice kajsije postalo je popularno zbog svog nutritivnog sastava. Osim toga, donedavno se govorilo o mogućem antikancerogenom dejstvu. Ali šta kažu studije?
Poslednjih godina nekoliko istraživača je govorilo o efektima semena ili koštica kajsije. Uprkos tome, regulatorna tela upozoravaju na rizike njihovog konzumiranja u prevelikim količinama, jer mogu izazvati trovanje cijanidom.
Sadržaj članka
Kako koštice kajsije utiču na zdravlje?
Hranljivi sastav i svojstva semena kajsije se razlikuju od onih koje daje sveže voće. Posebno se ističu po sadržaju masti, koji odgovara polovini njihove ukupne težine. Tačnije, sadrže omega 3 i 6, 25% proteina i 8% ugljenih hidrata.
Zbog toga se govorilo o njihovim mogućim prednostima u stabilizaciji holesterola u krvi i poboljšanju inflamatornih bolesti kao što je ulcerozni kolitis. Takođe je istaknuta njihova sposobnost zaštite i vlaženja kože. Pored toga, poslednjih godina istražuje se njihov antikancerogeni potencijal.
Jerzgo koštice kajsije u borbi protiv raka
Seme kajsije je istraživano zbog mogućih efekata protiv bolesti kao što je rak. Utvrđeno je da semenke kajsije sadrže komponente za koje se čini da imaju antikancerogenu aktivnost. Pored prisustva različitih vrsta masti, proteina i ugljenih hidrata, ovaj sastojak sadrži vitamin B17.
Nučnici nedostatak ovog vitamina sa pojavom raka. Njegovo obezbeđivanje u obliku dodatka moglo pomoći da se zaustavi rast ćelija raka. Ovaj nutrijent je takođe poznat kao „amigdalin“ ili „laetril“ (zaštićeni naziv za derivat). Prema tome, kaže se da kada se semenke kajsije žvaću, ovaj hemijski element se razgrađuje i pojavljuje se cijanovodonik. Na ovaj način dolazi do antineoplastične aktivnosti koja izgleda kao pomoćno sredstvo u zaustavljanju rasta tumora.
Ali šta kažu trenutne studije? Da li je zaista efikasan? Pa, trenutno se seme kajsije ni na koji način ne smatra tretmanom prvog izbora. To je zato što su studije rađene samo na životinjama i nisu dale pozitivne rezultate na ljudima.
Problem trovanja cijanidom
Glavni zdravstveni rizik od semenki kajsije je mogućnost da se pati od trovanja cijanidom. Koštice ovog voća sadrže amigdalin, a ova supstanca oslobađa cijanid i telo je apsorbuje. Glavna meta ove hemikalije je centralni nervni sistem, zajedno sa bubrezima i štitnom žlezdom. U visokim dozama, može izazvati niz simptoma intoksikacije, kao što su: mučnina,
groznica, glavobolje, žeđ, letargija, nervoza, bol u zglobovima i mišićima, hipotenzija…
Studije pokazuju da promenljiva količina, između 0,5 i 3,5 miligrama cijanida po kilogramu telesne težine, može biti fatalna. Količina koja se smatra bezbednim i prihvatljivim unosom je postavljena na 20 mikrograma po kilogramu telesne težine, što je ekvivalentno jednoj velikoj ili tri mala semena. Urađeno je nekoliko naučnih i kliničkih analiza o dejstvu amigdalina. Većina pronađenih istraživanja odbacila je tvrdnje da semenke kajsije ili laetril imaju pozitivne efekte u lečenju raka.
Iako je Uprava za hranu i lekove prvobitno odobrila laetril kao mogući lek za rak, ali pojava brojnih negativnih efekata, rizik od trovanja i nedostatak naučnih dokaza okončali su postojeće dozvole za njihovo korišćenje. Nema dovoljno dokaza da se tvrdi da semenke kajsije pomažu protiv raka. Naprotiv, studije upozoravaju na određene rizike.
Upozorenja o toksičnosti cijanida nakon konzumiranja sirovih semenki kajsije su ozbiljna i rigorozna. Uprkos tome, ne postoji opasnost bilo koje vrste ako jedete voće sveže. Takođe je bezbedno koristiti ulje, alkoholna pića, arome, voćne sokove, marcipan, kolačiće ili bombone.
Osim toga, ulje koje se može ekstrahovati obiluje polinezasićenim masnim kiselinama i vitaminom E. Oni mu daju zanimljiv hidratantni efekat. Oni mu daju interesantan hidratantni efekat koji pomaže u održavanju barijere kože, posebno u slučaju suve i oštećene kože.