Šta se zaista dešava vašem telu kada jedete rafinisani šećer?

by Dijana Škorić | 06.07.2024

Rafinisani šećer je u osnovi svuda, od slatkih poslastica poput kolača, kolačića i pita do žitarica, aromatizovanog jogurta i energetskih napitaka.

Rafinisani šećer uključuje šećer koji je prerađen od šećerne trske ili šećerne repe, kao i kukuruzni sirup sa visokim sadržajem fruktoze, pa čak i sirup od agave. Često se naziva prerađenim šećerom jer su izvorni izvori lišeni vlakana i drugih jedinjenja koja su dobra za vas.

Sadržaj članka

1 Zašto rafinisani šećer nije dobar?
- 1.1 Kako rafinisani šećer utične na telo?

Zašto rafinisani šećer nije dobar?

To je ključna razlika između dodatog i prirodnog šećera: iako vaše telo ne može nužno da uoči razliku, dodani šećeri su obično mnogo koncentrisaniji i često dolaze u pakovanjima bez hranljivih materija poput vlakana i vitamina.

Kako rafinisani šećer utične na telo?

Iako znate da bi verovatno trebalo da smanjite unos dodatnog šećera, možda ćete se zapitati šta se tačno dešava kada jedete rafinisani šećer. Ispostavilo se – mnogo. Evo svih efekata šećera na telo:

Članak se nastavlja posle reklama

Stvara zavisnost

Ako vam se čini da je vašem telu s vremena na vreme potreban šećer, nije sve u vašoj glavi. Rafinisani šećer aktivira sistem nagrađivanja mozga, zbog čega možete da poželite sve više i više. Rafinisani šećer takođe može uticati na vaše mentalno zdravlje, odnosno povećava rizik od depresije.

Uništava zube

Konzumiranje rafinisanog šećera može povećati rizik od karijesa. Ali nije sam šećer ono što dovodi do sloma zubne gleđi. On hrani bakterije u ustima, podstičući ove kolonije da rastu i formiraju čvrst, lepljiv plak. A kada ove bakterije cvetaju, one proizvode kiseline koje izvlače minerale iz vaše zubne gleđi — tvrdu površinu koja štiti vaše zube. Ovo može istrošiti i oslabiti gleđ i dovesti do karijesa.

Članak se nastavlja posle reklama

Utiče na kardiovaskularni sistem

Konzumiranje rafinisanog šećera dovodi vas u veći rizik od umiranja od srčanih bolesti. Iako vas može iznenaditi, postoji nekoliko razloga zašto rafinisani šećer može oštetiti vaš kardiovaskularni sistem. Kao prvo, kada je jetra preopterećena rafinisanim šećerom, posebno fruktozom, ona pretvara šećer u mast. Dodatna mast u jetri povećava količinu triglicerida i holesterola koji se šalju u krv i to povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Loš je za jetru

Nakon što pojedete rafinisani šećer, on putuje iz creva u jetru, koja preuzima najveći deo štetnih efekata šećera. Kada se rafinisani šećer razgradi na glukozu i fruktozu, jetra odlučuje šta da radi sa njim. Dok jetra ima enzim koji kontroliše koliko glukoze ulazi i koliko se preusmerava u krvotok, ona nema prekidač za uključivanje-isključivanje za fruktozu. To znači da se skoro sva fruktoza koju unosimo uvlači u jetru, čak i kada nam nije potrebna. Višak fruktoze se pretvara u mast, što može biti problematično tokom vremena i dovesti do bolesti masne jetre.

Smanjuje energiju

Istina je da vam dodatni šećer može brzo dati energiju. Šećer u ovim vrstama hrane brzo ulazi u vaš krvotok, što dovodi do porasta nivoa glukoze u krvi. Kao odgovor, vaš pankreas oslobađa insulin, koji pomaže da se glukoza pretvori u energiju i stabilizuje nivo šećera u krvi. Ali postoji loša strana: Visoki nivoi insulina mogu dovesti do brzog pada šećera u krvi, zbog čega se dugoročno možete osećati još umornije i iscrpljeno.

Kako deluje na hormone?

Vremenom, previše šećera može učiniti vaše telo otpornim na insulin, što znači da hormon ne radi dobro svoj posao. Insulinska rezistencija ne predstavlja samo rizik od dijabetesa tipa 2 – ona takođe može podstaći ili pogoršati druga hronična stanja poput visokog krvnog pritiska, metaboličkog sindroma i kardiovaskularnih bolesti.

Članak se nastavlja posle reklama

Remeti crevnu floru

Vaše telo zavisi od ovog raznolikog ekosistema od triliona mikroorganizama koji žive u vašem gastrointestinalnom traktu. Ali ispostavilo se da rafinisani šećer može poremetiti crevnu floru. Šećer, posebno fruktoza, doveo do prekomernog rasta „loših“ mikroorganizama i gubitka mikrobne raznolikosti, menjajući mikrobiom u celini.

5second / gettyimages.com