Savet nutricionista: Jarebika pomaže u jačanju imuniteta
Nutricionista i velnes stručnjak Irina Popkova ističe da je jarebika izuzetno zdrava i zašto je obavezno treba uvrstiti u ishranu tokom jeseni. Nu...
Gljive su Rusima svakodnevno na trpezi
U sezoni svežeg povrća i voća zaboravljamo da osvežimo organizam vitaminima iz drugih hranjivih namirnica. Recimo, gljivama – one su Rusima svakog dana na trpezi.
Piše: Nadežda Dobrjakova, dijetetičar
Gljive su po poreklu toliko jedinstvene da su ih uvrstili u posebno biološko carstvo – ne pripadaju ni biljkama ni životinjama. Kao biljke, gljive se prilagođavaju zemljištu gde se nalaze – koriste mikroelemente i makroelemente iz njega, te ih pretvaraju u materije i vitamine potrebne našem organizmu. S biljkama ih povezuje i čvrst ćelijski zid, koji uništavamo mehaničkom i toplotnom obradom želeći da dođemo do korisnih sastojaka.
Sličnost sa životinjama čak je i veća. Čvrst ćelijski zid ne sastoji se samo od celuloze nego i od hitina (kompleksa polisaharida), koji obrazuje ljušture školjaka, rakova i buba. Njih ne možemo svariti (zbog crevne mikroflore), te predstavljaju balastnu materiju. Pečurke sadrže i ogromne zalihe šećera, ali ne u vidu skroba, nego kao glikogen, koji se u ljudskom telu inače deponuje u jetri, a koji koristimo samo u vanrednim situacijama, poput fizičkih vežbi.
Sadržaj članka
Pečurke sadrže mnogo manje belančevina nego namirnice životinjskog porekla – samo oko 2,5%. Najviše belačevina ima u šampinjonima, belim pečurkama, vrgnjima i lisičarkama. Međutim, nakon što se osuše, njihov sadržaj povećava se na čak 35%, tako da je supa od sušenog vrganja mnogo hranljivija od one sa svežim vrganjima. Istina je i da pulpa (mesnati deo) pečuraka ne sadrži komplet potrebnih amino-kiselina. U tom pogledu, najuravnoteženija je zlatača (Xerocomus). Ukoliko pripremate pečurke za obrok, dopunite ih žitaricama, povrćem i salatama – tako ćete obezbediti organizmu sve neophodne materije na dnevnom nivou.
Pročitajte i… Zdrave zamene za štetne namirnice
Gljive sadrže toliko potrebne vitamine grupe B – tu ih ima mnogo više nego u biljkama, pa ukoliko ne možete često priuštiti sebi meso ili ribu, znajte da su pečurke odlična alternativa. Gljive se ponose i drugim vitaminima: A, E i PP, a od mikroelemenata imaju dosta cinka, mangana, bakra, hroma, kobalta i nikla. Da biste im sačuvali sve hranljive materije, najbolje je da ih osušite ili sveže zamrznete. One marinirane imaju znatno manje vitamina, a osim toga, prezasićene su kiselinama i solju, te ih treba izbegavati.
Najvažnija prednost gljiva kao namirnice jeste to što se mogu iskoristiti za mršavljenje, budući da su niskokalorične. Verujete li da 100 g svežih šampinjona – brezovke (Lactarius) ili ovčarke (Suillus)– sadrži samo 20 do 35 kalorija! Poređenja radi, u 100 g belog pilećeg mesa ima 170 kalorija; kuvana govedina vredi 254 kalorije, a barena svinjetina čak 375 kalorija!
Dakle, ishrana gljivama u leto i jesen pomoći će vam da obezbedite telu preko potrebne belančevine i hranljive materije, ali i da sačuvate liniju. Možete ih čak kombinovati s povrćem, krompirom i žitaricama, što se i preporučuje. Vrlo su ukusne supe i čorbe od gljiva s prosom, pirinčem ili ječmom, a takođe možete poslužiti kuvane ili dinstane pečurke, kao i pečeni krompir s gljivama. Najavažnije je da tim jelima ne dodajete masne sireve ili sosove (zamenite ih kefirom).
Gljive ne bi trebalo da jedu mala deca, jer je njihov sistem za varenje još nedovoljno razvijen, a isključuju se iz jelovnika i u slučaju nekog oboljenja probavnog sistema (gastritis, duodenitis, peptični ulkus, enteritis, kolitis...). Trebalo bi da ih izbegavaju i ljudi s poremećajem metabolizma proteina, a naročito oni koji boluju od gihta i bubrega.
1. BELA GLJIVA: budući da sadrži alkaloide koji jačaju srce, pogoduje bolesnicima s anginom pektoris. Osim toga, bela gljiva bogata je i antioksidansima, te stimuliše funkciju koštane srži, a i blagotvorno deluje na jetru.
2. OVČARKE: poseduju vrlo specifična aromatična jedinjenja, te mogu ublažiti glavobolju. Tinktura od ovčarke koristi se i za lečenje gihta.
3. LISIČARKE: sadrže veće količine beta-karotena, te se koriste za poboljšanje vida. Mogu da izbaciti teške metale iz organizma, a i dobro su antiparazitsko prirodno sredstvo.
4. VRGANJI: odlično apsorbuju sve štetne materije, pa služe za čišćenje organizma. Bogati su i fosforom, bez koga nema zdravih kostiju.
5. ŠUMSKA BLJUVARA (Russula emetica): dobar je izvor vitamina C, E i PP.
6. BREZOVKA (Lactarius): sadrži supstance koje sprečavaju razmnožavanje izazivača tuberkuloze, te ubrzava oporavak od ove bolesti.
LISIČARKA BROJ JEDAN
Od najkvalitetnijih gljiva, a i po sadržaju korisnog šećera – izdvaja se lisičarka, dok ostale znatno zaostaju za njom.
Pročitajte i… Šuma: šta se bere u aprilu