MITOVI O SIRU

by Aleksandra Dudvarski | 21.05.2018

Mocarela i pošehonski, parmezan i suluguni, rokfor i dorblu… Danas ovi sirevi za mnoge više nisu egzotika. Ali, da li je to samo pomodarstvo ili su oni ipak toliko korisni? Pokušaćemo da razrešimo najčešće nedoumice o sirevima (Irina Lebedeva, lekar i terapeut).

Mitovi i istine o siru

1. SADRŽI MNOGO KALCIJUMA
Tačno. Međutim, gotovo sav kalcijum apsorbuje se samo prilikom upotrebe niskomasnih sorti sireva. Apsorpciju možete poboljšati ukoliko dodate zelen (korijander, peršun, mirođija) i orašaste plodove.
2. VEOMA JE MASTAN
Nije sasvim tako! Najčešće kupujemo sireve sa 40–50% masnoće. Međutim, to ne znači da oni i sadrže upravo toliko masnoće. Obavezno čitajte sastav: tamo je navedena količina masnoće po udelu suvih materija, i to je ono što je realno. Obično suve materije čine 60–65% ukupne mase. A 35–40% je voda. Ispada da 100 g sira sadrži 60–65 g suvih materija, a da masnoće u njima ima svega 30–32,5%. Na kraju krajeva, i nije tako mnogo. Rečju, možete pojesti 200–250 g takvog sira nedeljno.
3. NAJBOLjI JE ONAJ S NISKIM SADRŽAJEM MASNOĆE
Sporno. I zaista, sirevi sa 18–20% masnoće (a to su ovčiji, suluguni, adigejski) smatraju se dijetetskim. Ali to su sirevi iz presolca koji sazrevaju u koncentrisanom rastvoru i upijaju veoma mnogo soli. Zato se ne preporučuju u slučaju hipertenzije, gojaznosti, upalnih oboljenja bubrega, kamena u bešici, čira i gastritisa s povećanom kiselinom, bronhijalne astme. Međutim, ukoliko takav sir potopite u hladnu vodu na tri-četiri sata, moći ćete da ga jedete u manjim količinama.
4. KOZJI SIR JE KORISNIJI OD KRAVLjEG
Delimično istina. Obe sorte su iste po količini belančevina u siru. Ali kozji sadrži više mikroelemenata koje organizam apsorbuje.

VIŠE SAVETA PRONAĆI ĆETE U MAGAZINU RUSKI DOKTOR!

POTRAŽITE NAS I NA FACEBOOKU: www.facebook.com/ruskidoktor

STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net

Članak se nastavlja posle reklama