Matovilac – najzdravija salata na svetu

Osim što jača imunitet i popravlja krvnu sliku, matovilac štiti od ateroskleroze, smiruje živce i tera glavobolju

by | 26.03.2022
matovilac salata

Zeleni listovi matovilca orašastog su ukusa i slažu se gotovo sa svim namirnicama, a po nutritivnom sastavu daleko nadmašuju sve ostale salate. Osim što jača imunitet i popravlja krvnu sliku, matovilac štiti od ateroskleroze, smiruje živce i tera glavobolju. Valjalo bi ga jesti svakodnevno!

Matovilac (lat. Valerianella locusta) jednogodišnja je biljka koja se dobro primila u Evropi, mada se njenom postojbinom smatra Azija. Zahvaljujući otpornosti na hladnoću i brzom sazrevanju, može se sakupiti nekoliko letina godišnje i uvek imati sveža vitaminska salata. Najbolje je jesti svež matovilac, ali od njega možete pripremati i variva, kuvati ga u supi ili praviti smuti.

KORISNA SVOJSTVA

Sveže lišće matovilca bogat je izvor folne kiseline, gvožđa, kalijuma, kalcijuma, vitamina A, C i B, omega-3 masnih kiselina. Vitamin C pomaže organizmu da se suprotstavi prehladama i jak je antioksidans, a ujedno pojačava dejstvo vitamina E. Takođe, vitamin C se ne gomila u ljudskom organizmu, tako da je veoma važno redovno jesti proizvode bogate njime. Matovilac čuva i dobar vid jer sadrži 14 puta više vitamina A od zelene salate. A flavonoidi koji su u njegovom sastavu potrebni su da bi se obezbedila elastičnost krvnih sudova, kao i za prvenciju ateroskleroze. Ova biljka je i odličan izvor vitamina B6 (više od paprike, pšeničnih klica i banane), koji ima važnu ulogu u pravilnom radu metabolizma.

Korisno je da konzumirate matovilac ako ste anemični, kao i u slučaju avitaminoze i nervnih poremećaja. Redovna upotreba svežeg lišća matovilca pomoći će vam da se rešite nesanice bez primene lekova. Supstance koje on sadrži umiruju i deluju sedativno na centralni nervni sistem. Njegovom redovnom upotrebom otklanjaju se umor i glavobolja. Veza matovilca biće odlična nemedikamentozna pomoć i za osobe koje pate od bolesti bubrega.

Matovilac može da uđe u dijetetsku ishranu pošto je niske kaloričnosti i sadrži sve supstance koje su potrebne organizmu (samo 23 kcal u 100 g). Takođe, on ima određenu količinu biljne celuloze, koja pomaže da se uspostave procesi varenja i poboljša rad creva.

Članak se nastavlja posle reklama

Pročitajte i… Čičoka – „kruška“ iz zemlje

UPOTREBA U KULINARSTVU

U kulinarstvu matovilac može da zameni ili dopuni sve poznate vrste salata. Ima blag orašast ukus, što ga čini popularnim. U mnogim svetskim kuhinjama ova biljka se servira kao tradicionalni prilog, a odlično se slaže s maslinovim uljem, orasima, jabukama i cveklom.

Članak se nastavlja posle reklama

Matovilac nije pogodan samo za pripremu svežih salata nego i za prefinjenija jela. Jedno od takvih su rolnice od teletine koje se serviraju zajedno sa sosom od ovog povrća. Sveže lišće matovilca izmeša se sa slatkom ili kiselom pavlakom, jogurtom i sokom od limuna. Njegov dekorativni izgled omogućava da ga koristimo i za ukrašavanje jela.

Ova biljka čak može poslužiti i za pripremu pesto sosa po sledećem receptu: 150 g matovilca izmešajte s nekoliko čenova belog luka, dodajte četiri kašike proprženih kedrovih oraha i 60 g rendanog parmezana. Sve sastojke blendirajte s maslinovim uljem i začinite. Izmešajte kuvane rezance s dobijenim pesto sosom, pospite parmezanom i ukrasite s nekoliko listića svežeg matovilca.

Matovilac odlično ide i uz jela od dimljene pastrmke, meso divljači, slaninu. Ovo povrće često se koristi za pripremu različitih sosova. U tom slučaju kombinuje se sa slačicom, belim lukom, komadićima jabuke, uljem od bundeve, kuvanim kukuruzom i jajima… Lišće matovilca može da se dodaje i kao začin prilikom pripreme jela od mesa i ribe.

Čuvajte ga u frižideru, ali najviše tri dana. Preporučuje se da salatu upotrebite odmah posle kupovine.

Članak se nastavlja posle reklama

 

Pročitajte i… Maslačak na tanjiru

Foto: Karisssa / iStock / Getty Images Plus via Getty Images

Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs