Savet nutricionista: Jarebika pomaže u jačanju imuniteta
Nutricionista i velnes stručnjak Irina Popkova ističe da je jarebika izuzetno zdrava i zašto je obavezno treba uvrstiti u ishranu tokom jeseni. Nu...
U ovom slatkišu uživaju i odrasli i deca, ali koja su dobra i loša svojstva čokolade? Kad je ova poslastica korisna, a u kojim slučajevima može biti štetna po zdravlje?
Sadržaj članka
Čokolada je proizvod napravljen na bazi kako zrna ili kakao putera. Postoji nekoliko vrsta čokolade. Tamna, koja se često naziva i crna čokolada ima sastav rendanog pečenog kakao zrna, šećera u prahu i kakao putera. Što je više naribanog kakaa, to je čokolada gorča. Mlečna čokolada sadrži suvi krem ili mleko što formira ukus proizvoda, a aroma dolazi od kakaa. Ona ima povečan sadržaj masti izbog toga je manje zdravija od tamne čokolade. Bela čokolada je bazirana na kako puteru u kombinaciji sa mlekom u prahu sa ukusom karamele i vanile. Međutim, ona može biti dobra za vas, ukoliko ne postanete zavisni od nje.
Čokolada je visokohranljiv proizvod, u njenom sastavu nalazi se zrno kakaoa, koje je nekad bilo cenjeno kao zlato, zatim kakao puter i šećer. Mnogobrojne vrste čokolade koje se danas mogu naći na tržištu sadrže i mleko u prahu, orašaste plodove, lecitin, pektin i druge supstance. Prosečno se u čokoladi nalazi 50% šećera, 35% masti i sedam posto belančevina. Masti i šećer glavni su snabdevači našeg organizma energijom (energetska vrednost 100 g čokolade je 550 kcal), međutim, ugljeni hidrati daju lako dostupnu energiju koja se lako sagoreva, a masti se apsorbuju sporije i obezbeđuju organizmu energiju na duže vreme.
Čokolada sadrži vitamine grupe B i oksalnu kiselinu, kao i teobromin, koji blago stimuliše nervni i kardiovaskularni sistem. Čokolada se uključuje u dijetu nakon dugih zaraznih infektivnih i drugih oboljenja, iscrpljenosti, tuberkuloze, onkoloških oboljenja. Ova poslastica pomaže i u slučaju depresivnih stanja. Kockica ovog deserta doprinosi proizvodnji endorfina i serotonina – poznatijih kao hormona sreće, budući da poboljšavaju raspoloženje i okrepljuju. Sem toga, čokolada stimuliše aktivnost mozga, poboljšava kvalitet intelektualnog rada i pamćenja.
Danas stručnjaci skreću pažnju na dijetetska svojstva crne (gorke) čokolade. Ona sadrži dosta flavonoida – antioksidansa, koji sprečavaju prekomerne oksidativne procese u telu. Primećen je pozitivan efekat čokolade na antikoagulantni sistem krvi i metabolizam lipida (masti). Činjenica je u tome da masne kiseline koje se nalaze u njoj, uključujući oleinsku i stearinsku, izbacuju loš holesterol.
Pojedini kardiolozi iz Rusije preporučuju da se čokolada uvede u ishranu kao saveznik u prevenciji i lečenju ateroskleroze i ishemijske bolesti srca, ali je potrebno tačno utvrditi količinu, u zavisnosti od njenog sastava. Ona pomaže kod ateroskleroze zbog visokog sadržaja ecencijalnij ulja u proizvodu koji sprečavaju odlaganje holesterola na zidove krvnih sudova. Pored toga, ovaj slatkiš je dobar i za trudnice.
Ne preporučuje se upotreba čokolade u slučaju gojaznosti, dijabetesa, bolesti pankreasa i žučne kese, gihta, urolitijaze ili mokraćnih kamenaca oksalne kiseline. Kakao zrna nalaze se u prvim redovima tabele alergena, i ukoliko je primećena nepodnošljivost, trebalo bi izbaciti čokoladu iz ishrane. Sem toga, pedijatri ne preporučuju čokoladu deci do dve godine, a mališani ne smeju da je jedu ni na prazan stomak. Treba napomenuti da je za decu poželjna mlečna čokolada. Ljudi koji boluju od migrene treba da izbace čokoladu iz ishrane jer sadrži supstance koje izazivaju napade glavobolje.
Dobra i loša svojstva čokolade veoma zavise i od nečijeg zdravstvenog stanja, kao i od njene količine. Jedna četvrtina table crne čokolade nekoliko puta nedeljno bi trebalo da bude dovoljno da izvučete njena korisna svojstva iz nje.
Evo šta treba da ubacite u ishranu da biste lakše podnosili stres