Savet nutricionista: Jarebika pomaže u jačanju imuniteta
Nutricionista i velnes stručnjak Irina Popkova ističe da je jarebika izuzetno zdrava i zašto je obavezno treba uvrstiti u ishranu tokom jeseni. Nu...
Deficit joda u organizmu
Najviše joda sadrže riba i morski plodovi, a ima ga i u luku, bundevi, tikvicama i kruškama
Kako biste izbegli probleme sa štitnom žlezdom, sačuvali srce i nervni sistem, redovno unosite jod kroz ishranu. Ovo se posebno odnosi na žene, tvrde ruski doktori
Većina nas čula je za jod još u detinjstvu, kad su nam roditelji mazali posečeni prst alkoholnim apotekarskim rastvorom. Pacijenti endokrinologa informisani su mnogo više, mada većina žena nije u toku sa izuzetno važnom temom: kako i zbog čega nastaje deficit ovog jedinstvenog mikroelementa. Zato ćemo govoriti o važnosti joda za zdravlje i o tome zašto dolazi do njegovog nedostatka.
Sadržaj članka
Jod neophodan element
Unapred ćemo se ograditi – u ovom tekstu neće biti reči o onom jodu koji koristimo za spoljašnju upotrebu i kojim lečimo manje posekotine kad sprečavamo dospevanje mikroba u ranu. Organizam asimiluje samo soli joda, tzv. jodide i postavlja se pitanje zašto su oni tako važni? Krenimo redom.
Članak se nastavlja posle reklama
Štitna žlezda luči hormon tiroksin. Sam po sebi, on je slabo aktivan, ali u prisustvu joda pretvara se u aktivni oblik koji utiče na mnoge procese i razmene materija u organizmu (vode i soli, belančevina, masti, ugljenih hidrata, razmenu toplote, deobu i rast ćelija, rad jetre i kardiovaskularnog sistema).
Jednostavnije rečeno, jod predstavlja nešto poput posrednika između štitaste žlezde i razmene određenih materija u telu. Problem je u tome što žene čak i ne sumnjaju na nedostatak joda, budući da se ova pojava maskira drugim bolestima.
Članak se nastavlja posle reklama
Simptomi deficita joda
Ako pratimo statistiku, svaka šesta stanovnica Srbije (uključujući i decu), oseća nedostatak joda. Pritom, ne znaju baš sve pripadnice lepšeg pola kako se ispoljava ovaj problem.
* Kad je u pitanju nervni sistem, prisutni su stalni umor i malaksalost, razdražljivost, smanjenje radne sposobnosti, povećano zamaranje, pa čak i nastupi depresije.
* Nastaju psihičke teškoće: slabije pamćenje i pažnja, žene se žale na smanjenu sposobnost za umni rad.
* Slabljenje imuniteta i otpora prema bolestima (uključujući infektivne). U slučaju izrazitog deficita joda, otkrivaju se ginekološki problemi: bolesti mlečnih žlezda, poremećaj menstrualnog ciklusa, može se razviti neplodnost, povećan je broj pobačaja, rani klimaks…
Članak se nastavlja posle reklama
* Pati i srce (aritmija) i krvni sudovi: dolazi do ateroskleroze, povišenog ili sniženog pritiska. Pojavljuju se otoci ispod očiju, na rukama i nogama (diuretički preparati ne pomažu).
* Ako se ne počne na vreme s lečenjem, nastaje rizik od oboljenja štitne žlezde. Na primer, prosta netoksična struma (uvećanje štitne žlezde bez poremećaja u njenom radu). Pri uvećanju, ona vrši pritisak na okolne organe, izazivajući suv kašalj.
* Jednim od simptoma nedostatka joda može se smatrati stanje kože. Ona biva suva, gubi elastičnost i dobija voštanu nijansu.
Lakše je sprečiti
Jod u organizmu potrebno je stalno unositi. Lekari navode da je neophodna i dovoljna količina od 120 do 150 mg na dan. Pritom, određena hrana osnovni je i najbolji izvor nadoknade joda, ali nemaju uvek svi mogućnost da dođu do nje.
Članak se nastavlja posle reklama
Najveću količinu joda sadrže morski plodovi: riblja masnoća, morske alge, riba (haringa, list, morska pastrmka, bakalar, kao i njegova jetra), kavijar.
Trebalo bi imati na umu da je proizvode bogate jodom najbolje upotrebljavati u sirovom obliku ili pri minimalnoj termičkoj obradi.
U ishranu bi trebalo uključiti meso, mleko i mlečne proizvode, jaja, povrće (tikvice, bundevu, patlidžan, krompir, kupus, krastavce, paradajz, zelenu papriku, beli i crni luk, pasulj) i voće (ananas, kruške).
Ali, efekat se smanjuje u slučaju upotrebe proizvoda koji dolaze iz regiona s deficitom joda u tlu.
Jodirana so može da popuni do 30% dnevne potrebe za jodom. Važno je znati da pri grejanju ovaj proizvod gubi svoja korisna svojstva, zato jodiranu so treba dodati u već pripremljenu hranu. Preporučena dnevna potreba je 5–6 g.
Obavezno obratite pažnju na rok upotrebe soli. Postoje dva jedinjenja joda u soli: jodid i jodat. Poslednji može duže da stoji i takva so može da se čuva dve godine, dok so s jodidom može da se čuva samo šest meseci.
Pročitajte i: Alge – lek budućnosti
Samo pod nadzorom endokrinologa
Treba zapamtiti da je jedna stvar sprečavanje bolesti, a druga njeno lečenje. Lanac apoteka nudi nekoliko preparata koji nadoknađuju manjak joda, ali njihov izbor mora biti u skladu s preporukama lekara endokrinologa. Samim tim, proizvode koji sprečavaju razvitak strume treba upotrebljavati samo pod nadzorom endokrinologa. Čak ni dodatke ishrani na bazi joda ne bi trebalo primenjivati samostalno i bez kontrole. Tip preparata i njegovo doziranje biraju se tek posle detaljnih analiza.
MORE JE VAŽNO
Morska so sadrži jod u svojoj prirodnoj strukturi, pa je najbolje nju koristiti. Ako ste u prilici, birajte što krupnija zrna koja nisu puno obrađena. Takođe, bilo bi idealno da decu vodite na more. Osim kupanja u morskoj vodi, veoma je korisno i da udušu morski vazduh koji je bogat jodom.
Jod – blagotvoran element za ljudsko zdravlje
Moderno doba donelo nam je mnoštvo promena – i pozitivnih i negativnih. Povećana pojava ozbiljnih bolesti poput raka, razni zdravstveni poremećaji, kao i nove bolesti za koje se traži lek – predstavljaju ogledalo savremenog života. Kako se odbraniti i sačuvati od štetnih uticaja koji utiču na naše zdravlje?
Kao prvi preduslov dobrog zdravlja naglašava se pravilna ishrana. U biranju namirnica posebnu pažnju treba obratiti na zastupljenost minerala, budući da njih ljudski organizam ne može sam da proizvede. Minerali su hemijski elementi s važnim gradivnim i regulacijskim funkcijama. Osim toga, deluju kao aktivatori ili sastojci enzima, hormona i crvenih krvnih zrnca, a važni su i za funkciju nervnog sistema. Malo je onih koji znaju da posebno mesto u važnosti minerala zauzima jod.
Jod je sastavni deo hormona štitaste žlezde, koji su neophodni za život jer regulišu fizički, mentalni i polni rast i razvoj, a neophodni su za prilagođavanje uslovima stresa. Nedostatak joda može ozbiljno oštetiti zdravlje u svakom životnom dobu.
U zavisnosti od razvojnog perioda i od toga koliko dugo i u kojoj količini organizmu nedostaje joda – ispoljavaju se i bolesti. Najteže posledice jesu moždana oštećenja, posebno ako jod nedostaje u ranim fazama neuralnog razvoja. Zato buduće mame treba da obrate pažnju na pravilan unos joda u organizam.
Ljudski organizam dobija jod iz hrane, a njegova apsorpcija odvija se u tankom crevu i zavisi od onog što jedemo. Tako, na primer, kupus, karfiol i kelj ometaju njegovu apsorpciju, pa je važno obratiti pažnju i na izbor namirnica koje unosimo u organizam. Joda ima u mleku, jajima, raznom povrću… a najviše u morskoj hrani.
Važnost joda u trudnoći
Stvaranje mreže neurona počinje u prvim nedeljama razvoja fetusa, a za to je jod najvažniji prehrambeni izvor. Što je neuronska mreža razgranatija, to je bolje pamćenje, koncentracija, inteligencija i učenje. Zato je optimalan unos joda veoma važan u trudnoći, tokom dojenja i u najmlađem dobu. Bebin mozak počinje se stvarati mnogo ranije nego štitna žlezda. To znači da je beba u samom početku, kad je izraženo stvaranje moždanih struktura, potpuno zavisna od hormona koje preko posteljice dobija od majke.
Ako majka u trudnoći ne uzima dovoljno joda, može se osećati sasvim dobro, ali zbog toga manje hormona štitne žlezde dospeva do njene bebe. Deca koja nisu imala dovoljno joda u vreme najbržeg rasta i razvoja (od začeća do treće godine života) imaju slabije intelektualne sposobnosti nego što bi ih imala da su dobijala dovoljne količine joda.
Najosetljivi period za delovanje joda na razvoj mozga jeste drugo tromesečje trudnoće, kad se stvaraju ćelije kore velikog mozga i bazalnih ganglija, a razvoj mozga još uvek zavisi od količine hormona štitnjače u majčinoj krvi. U periodu dojenja od količine joda i majčinom mleku direktno zavisi da li beba dobija dovoljno ovog dragocenog elementa.
Pročitajte i… Štitna žlezda: prirodno lečenje etarskim uljima
Povezane vesti
Jedite crni luk i ojačajte imunitet pre sezone virusa
Crni luk je odličan izvor vitamina C i raznih drugih hranljivih materija. Evo na koje načine ovo povrće može pomoći u poboljšanju vašeg ukupnog zd...
Zašto je spirulina superhrana i koje su njene zdravstvene prednosti?
Spirulina je drevna alga i moćni antioksidans i prema mišljenu naučnika donosi neverovatne zdravstvene koristi. Pogledajte za šta je sve dobra. Sp...
Otkrivamo 5 mitova o hlebu: Jedite ga bez griže savesti!
Jedemo ga svaki dan i pri svakom zalogaju osećamo grižu savesti: je li koristan ili ne, da li goji, jesmo li mogli izabrati drugu, zdraviju varijan...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
