Benefiti krompira: Najbolji prijatelj stomaka i dobar je u prevenciji gojaznosti

by Dijana Škorić | 11.03.2024

Koje koristi imamo kada konzumiramo ovu popularnu namirnicu i koji su benefiti krompira? Čitajte dalje da biste saznali koje sve zdravstvene blagodeti donosi organizmu.

Krompir je najkultivisanije povrće na svetu. Na primer, u Nemačkoj svaki stanovnik godišnje pojede u proseku 70 kg krompira. I ovo je divno, jer ima visoku biološku vrednost, snabdeva telo svim potrebnim aminokiselinama, sadrži zdrave ugljene hidrate, proteine, minerale i vlakna.

Sadržaj članka

1 Benefiti krompira: Pristupačan i zdrav
- 1.1 Benefiti krompira na zdravlje
- 1.2 Prženi krompir nije dobar za vaše zdravlje

Benefiti krompira: Pristupačan i zdrav

Razne studije sprovedene u laboratoriji Hoffmann-La Roche u Bazelu (Švajcarska) i na Univerzitetu Getingen (Nemačka) otkrile su da krompir sadrži male količine benzodiazepina, sedativa koji se široko koriste u farmaciji. Krompir sadrži diazepam, koji je deo tako poznatog leka kao što je Valium. Ovi prirodni sedativi deluju na stomak, opuštajući ga.

Članak se nastavlja posle reklama

Neverovatan efekat ima i sok od sirovog krompira. Nekoliko kašika soka pre jela značajno smanjuje kiselost u želucu, jer je krompir alkalna namirnica.

Benefiti krompira na zdravlje

Poznato je da ova namirnica ima veoma blagotvorna dejstva na zdravlje, a ovo su samo od nekih:

Članak se nastavlja posle reklama

Bolesti stomaka

Krompir je najbolji prijatelj stomaka zbog tri faktora:

Neutrališe višak kiseline.
Zahteva minimalan napor od stomaka i daje mu priliku da se odmori.
Sadrži sedativ.

Ovi faktori čine krompir posebno korisnim u slučajevima povećane kiselosti želuca, gastritisa, čira na želucu, prolapsa želuca, neuroze želuca i drugih tegoba u vezi sa želucem i varenjem.

Kardiovaskularne bolesti

S obzirom na to da je krompir siromašan mastima i natrijuma, idealna je hrana u slučajevima ateroskleroze, srčane insuficijencije, angine pektoris, srčanog udara i hipertenzije. Visok sadržaj kalijuma u krompiru pomaže u snižavanju krvnog pritiska.

Članak se nastavlja posle reklama

Bolesti bubrega

Krompir pomaže u uklanjanju toksičnih kiselina, olakšava rad bubrega i čisti krv. Krompirova dijeta je korisna u slučajevima metaboličke acidoze, viška mokraćne kiseline, gihta i kamena u bubregu.

Dijabetes

Krompir sadrži složene ugljene hidrate (skrob) koji se polako pretvaraju u glukozu (preko 3 do 4 sata varenja u crevima), tako da ne izazivaju nagle promene nivoa glukoze u krvi.

Gojaznost

Krompir se koristi u prevenciji gojaznosti iz najmanje dva razloga: Daje osećaj sitosti. 35 g krompira sadrži iste kalorije kao i mali hamburger, ali je više zasitan.
Sadrži obilje vitamina B, koji pomažu u apsorpciji ugljenih hidrata i minerala, što sprečava zadržavanje tečnosti u tkivima.

Prženi krompir nije dobar za vaše zdravlje

Prilikom prženja, krompir gubi vodu i upija ulje – 15-20% težine prženog krompira je masnoća. Prženi krompir sadrži 500 – 600 kcal na 100 g. Sirovi krompir sadrži samo 79 kcal na 100 g. Takođe ima tendenciju da apsorbuje višak soli.

Članak se nastavlja posle reklama

Tokom prženja stvaraju se transmasne kiseline koje ozbiljno povećavaju šanse za umiranje od kardiovaskularnih bolesti. Prema SZO, „povećan unos transmasnih kiselina (>1% ukupnog energetskog unosa) povezan je sa povećanim rizikom od komplikacija i smrti od koronarne bolesti srca. Preko 500.000 smrtnih slučajeva širom sveta pripisuje se povećanoj potrošnji transmasnih kiselina.

Prženje u uljima proizvodi opasni kancerogen akrolein, koji je takođe povezan sa povećanim rizikom od razvoja respiratornih bolesti kod dece (astma, bronhitis, alergijski rinitis, itd.).

Bolje je peći krompir nego ga pržiti. Prilikom prženja temperatura na površini tiganja dostiže 320 – 370°C. A kada se peče, uobičajena temperatura je 180°C. Zbog toga je ovaj način kuvanja sigurniji.

kabVisio / gettyimages.com

Tagovi: