Slava Sveti Ignjatije Bogonosac: Kakvi su običaji i ko je on bio?

by Snežana Vranić | 31.12.2023

Slava sveti Ignjatije Bogonosac je prva velika slava u godini i praznuje se 2. januara. Ko je bio ovaj svetitelj i kako se praznuje ovaj dan, saznajte u tekstu.

Slava koja se slavi 2. januara je posvećena Svetom Ignjatiju Bogonoscu i njegovoj mučeničkoj smrći. On je pravi primer smernosti, a ovaj praznik se često naziva i „Kokošiji Božić“. Ovo je posna slava pošto se slavi samo par dana pre Božića.

Ko je bio Sveti Ignjatije Bogonosac?

Sveti Ignjatije je veoma poštovan u pravoslavnoj crkvi. Veruje se da je Isus Hrist uzeo njega za primer kada je podučavao svoje učenike smernosti. Tačnije, on je podigao jedno dete u ruke i tom prilikom izgovorio: „Ko se ponizi kao dete ovo, onaj je najveći u Carstvu nebeskom.“ Dete koje je Isus držao je bio Ignjatije.

Sveti Ignjatije je bio učenik Svetog Jovana Bogoslova. Kasnije je postao episkop u Antiohiji. On je ujedno i bio prvi koji je uveo antifonsko pevanje tj. način pojanja u crkvi. Antifona znači naizmenično pevanje stihova iz psalma sa dva hora. Tačnije, kada pevanje jednog hora prestane, počinje drugo. Ovaj način pevanja se Ignjatiju otkrilo čudom.

Međutim, Sveti Ignjatije Bogonosac je bio i mučenik. Za njega se kaže da je bio onaj „koji je stalno u srcu i na usnama nosio ime Boga živoga“. Car Trajan je za vreme života Svetog Ignjatija prolazio kroz Antiohiju za vreme ratnog pohoda protiv Persije. On je na sve načine pokušao da odmetne Svetog Ignjatija od vere, čak mu je ponudio i senatorsku titulu. Međutim, kako u tome nije uspeo, on je naredio da ga okovanog pošalju u Rim i bace u arenu pred zveri. Put od Antiohije do Rima, svetitelj je proveo u molitvama, ali ne za spasenje već da strada za Gospoda. Lavovi su ga rastrgli u rimskoj areni 106. godine.

Članak se nastavlja posle reklama

Slava Sveti Ignjatije Bogonosac: Kakvi su običaji?

Prema tradiciji, na ovaj dan ne treba da se rade teški poslovi, naročito oni koji se smatraju ženskim kao što je šivenje, tkanje, ali i drugi poslovi. Takođe, interesantan običaj je da se kolač deli deci, ali ih pre toga povuku za uvo da bi što više porasli u novoj godini.

Ova slava nosi naziv i „Kokošiji Božić“. Razlog za to je jer domaćice na ovaj dan hrane živinu na poseban način. Napravi se krug od položenog konopca, i tako u krug se baca specijalno spremljeno žito od kog se, potom, živina najede.

Članak se nastavlja posle reklama