Kako se pravilno slavi krsna slava i gde svečari najčešće greše
Mnogi domaćini su zaboravili šta je krsna slava, odnosno njena suština. Jer mnogi svečari nisu ni svesni grešaka koje prave pretvarajući slavu u uobičajno slavlje. Saznajte kako se ispravno postupa.
Negde u 9. veku, mnogobožački Srbi počeli su da prelaze u hrišćanstvo. Na čelu slovenskog panteona bio je Perun, koga su obožavali kao vrhovnog boga. Međutim, pored Peruna, svako domaćinstvo štovalo je i neko drugo božanstvo kao zaštitnika doma. Prelaskom Srba u hrišćanstvo, teško su mogle da se iskorene neke stare navike, a naročito da se odreknu božanstva ”čuvara ognjišta”.
Mudri Nemanjin sin Sveti Sava našao je solomonsko rešenje, pa je mnogobožačke kumire (idole) zamenio je velikim svetiteljima crkve Hristove, koji su postali zaštitnici ne samo domova nego i crkava, manastira, sela i gradova. Tako je nastala krsna slava.
Sadržaj članka
Kako se obeležava krsna slava?
Kada je reč o obležavanju krsne slave, crkva nalaže nekoliko kanonskih pravila: slavski kolač, žito, sveća, čaša vina i tamjan. U vreme pred slavu, sveštenik osvećuje vodicu u domovima svečara u prisustvu cele porodice. Čita se molitva kojom se svetac – zaštitnik doma – moli za zdravlje i blagostanje svih ukućana.
Članak se nastavlja posle reklama
Za osvećenje vodice, domaćica pripremi sledeće: posudu s vodom, buket bosiljka, manju svećicu, kadionicu sa žarom ili briketom tamjana i spisak ukućana u kući. Sve se to postavi na sto, u sobi gde je slavska ikona, koja je obaverzno na istočnom zidu sobe. Poželjno je da na obredu osvećenja vodice budu svi ukućani na čelu s domaćinom. Zato sveštenik, bar dan ranije, ”zakazuje vodicu”, to jest najavljuje domaćinu u koje vreme tačno dolazi, kako bi svi bili na molitvi.
Nekoliko dana pred slavu poželjno je da vlada vedra atmosfera u kući. Obaveza domaćina jeste da slavsko žito nosu u crkvu na osvećenje. Tom prilikom sveštenik čita molitvu za osvećenje semena da Bog blagoslovi kuvano žito koje predstavlja domaćina i ukućane. Pored svecu, za spasenje ukućana molitve se upućuju i Bogu. Takođe, pored žita, domaćin u crkvu nosi crno vino i sveću.
Članak se nastavlja posle reklama
Ikona na istočnom zidu i voštanice
Mnogi domaćini ne znaju ni gde je u kući mesto slavskoj ikoni, pa je drže okačenu na bilo kom zidu, ili pak na ormanima kao ukrasni detalj. Bar za slavu, ikona treba da stoji na istočnom zidu, a slavska sveća treba da bude od voska – ne od parafina.
Ona se stavlja u čirak (svećnjak) i posebno se ukrašava. Sveća se pali na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, pomene u molitvi Boga i ime svoje krsne slave, celiva sveću i pali je šibicom. Sveća i njena svetlost simbolizuju svetlost nauke Hristove.
Sveća gori celog dana na dan slave, a kada izgori na nekoliko centimetara do svećnjaka, treba je ugasiti na sledeći način: domaćin se prekrsti, uzme čašu s vinom, iz nje zahvati jednu kafenu kašičicu vina i izlije ga uz fitilj sveće koja gori. Vino polako ugasi sveću. Potom se sveća i čirak stavljaju pred ikonu, ili na neko drugo svečano mesto u kući, a tu stoji do sledeće godine i pali se prilikom zajedničkih kućnih molitava.
Krsna slava se ne slavi u restoranu
Nakon osvećenja žita i kolača u crkvi, slavi se kako ko može, u zavisnosti od mogućnosti porodice. Velika greška je što danas mnogo ljudi slave slavu po restoranima, te se na taj način zanemaruje suština. Prejedanje, prekomerna količina alkohola, muzika, pevači i oskudno odevene pevačice nikako se ne uklapaju u crkvene kanone. Naime, na ovaj način osnovni smisao vere i krsne slave doveden je do apsurda.
Članak se nastavlja posle reklama
Gosti bi takođe trebalo da znaju kako da se ponašaju na slavi. Smatra se da se na slavu ne valja ići praznih ruku, ali to ne treba da budu neki skupoceni pokloni – više nešto simbolično, namenjeno celoj porodici.
Mrsna i posna slava
Naročito je greh kada se krsne slave u vreme velikih postova i posnih dana obeležavaju kao mrsne. Svi svečari trebalo bi da poštuju pravilo o posnim slavama i podsećaju se reči patrijarha Pavla: ”Bolje je domaćinu da Nikoljdan ne slavi, nego da ga slavi uz mrsnu trpezu”.
Nastavite da čitate
Povezane vesti
Velika Gospojina: Praznik majki i dece, narodni običaji i verovanje
Velika Gospojina je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti narodni običaji. Velika Gospojina, Uspenje Pres...
Ivanjdan: Prema narodnom verovanju na ovaj dan je bilje najlekovitije
Na Ivanjdan se, prema tradiciji, mnogi ljudi tada kupaju na rekama i potocima, sakupljaju lekovito bilje i pletu cvetne venčiće. Veruje se da to d...
Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice
Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu....
Kako se pravilno moliti: Molitvena pravila koji svaki vernik treba da zna
U moru kojekakvih informacija čovek često izgubi pravi putokaz. Ovo su osnovne stvari kojih bi trebalo da se pridržava verujući čovek. Evo kako se ...
Molimo vas upoznajte se sa politikom odricanja od odgovornosti za redakcijske i druge sadržaje i linkove objavljene na www.ruskidoktor.rs
