Letnje zadušnice: Kako se obeležavaju Duhovske zadušnice

by Dijana Škorić | 21.06.2024

Zadušnice obeležavaju se za duše preminulih, uvek padaju u subotu, jer je to i inače, u toku čitave godine, dan kad se sećamo upokojenih u Gospodu. Ove godine se obeležavaju 22. juna.

Prema kalendaru Srpske pravoslavne crkve, četiri puta tokom godine obeležavaju se zadušnice i to uvek subotom. Prve su Zimske zadušnice pred Mesne poklade, dve nedelje pred početak Vaskršnjeg posta. Druge su Duhovske pred Duhove ili Svetu trojicu, slede zatim Miholjske i poslednje su Mitrovske.

Na dan zadušnica ide se u crkvu, gde se služi Sveta liturgija i parastos, na kojem sveštenik vinom preliva žito. Posle službe ide se na groblje, gde se pale sveće, a sveštenik obavi kratak obred i okadi grobove. Ako su naši pokojnici sahranjeni daleko i nije moguće obići njihove grobove, uvek se može otići u crkvu, gde se odsluži pomen, a Gospod sve vidi i zna.

Sadržaj članka

1 Šta su zadušnice?
- 1.1 Žito, vino i sveća za zadušnice
  - 1.1.1 Hrana za dušu pokojnika
  - 1.1.2 Duhovna milostinja

Šta su zadušnice?

Zadušnice uvek padaju u subotu kad se tim povodom organizuju bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Isus Hristos, dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi nedeljom, proveo u grobu.

Članak se nastavlja posle reklama

Postoje razni narodni običaji vezani za zadušnice i svaki kraj ima svoje obeležje. Prema jednom verovanju na groblje treba otiće u jutarnjim časovima, posle liturgije, i tada se očita molitva za pokojnike. Običaj je i da se na ovaj dan pozove sveštenik da bi na groblju obavi pomen za pokoj duše. Veruje se da sveća upaljena na zadušnice više vredi od svih onih upaljenih pokojnicima tokom godine. U istočnoj Srbiji veruju da sveća upaljena na Duhovske zadušnice gori godinu dana i ukoliko to neko ne učini za svoje rođake, pokojnici će biti u mraku narednih dvanest meseci.

Žito, vino i sveća za zadušnice

U duhu crkve je da se tog dana na groblje iznose samo kuvano žito (koljivo), vino i sveća, a iznošenje različitih jela i pića ne smatra se pravoslavnim običajem.
Žito nas simbolično podseća na Hristove reči da zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti sunca. Ono je simbol smrtnog tela i besmrtne duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe, kojim se zalečuju rane greha.

Članak se nastavlja posle reklama

Sveća je simbol svetlosti Hristove. On je rekao: „Ja sam svetlost svetu.“ To treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih. Sveća je malena žrtva Bogu, koji se za nas žrtvovao. Za pokojnika se popije malo vina ili rakije, tako što se čaša prvo prinese ustima, a onda se prospe po grobu uz reči: ”Bog da ga prosti, laka mu zemlja.”

Hrana za dušu pokojnika

Daće i podušja ne daju se da se „nahrani“ pokojnik, odnosno, da duša njegova „jede“, nego da se sirotinja nahrani i u molitvama pomene pokojnika. Daće ne bi trebalo da se pretvore u gozbe s mnogo jela i pića. Umesto na nehrišćanske gozbe, novac treba dati u plemenite svrhe, prema mogućnostima. Koliko ko može, treba da pomogne nekoj siromašnoj porodici, bolesnima ili siročadi.

Duhovna milostinja

Postoji još jedan oblik milostinje, koji je kod nas zaboravljen: duhovna milostinja, a to je poklanjanje duhovnih knjiga. Ona se može, na spomen i za pominjanje u molitvama, dati nekome ko ne može da je kupi, zatim, takve se knjige mogu poklanjati bibliotekama, gde će veći broj ljudi moći da se domogne dobre literature – to je pravo delo duhovne milostinje, a duhovna knjiga može se pokloniti i crkvenoj biblioteci.

TYNZA / gettyimages.com

Tagovi: